Mesec:

IMIDAZOL (engl. imidazole), heterociklično jedinjenje sa aromatičnim prstenom; slaba baza. Osnova strukture mnogih lekova: antihelmintika (tiabendazol, mebendazol) i antimikotika (klotrimazol, ketokonazol, miko-nazol i dr.).

IMIDŽING TEHNIKE (engl. imaging), omo-gućavaju dobijanje slika organa ili tkiva me-todama i procedurama radiologije i nuklearne medicine na rendgen aparatima, kompjuterizovanim tomografima, magnetnim rezonancama, gama-kamerama, PET-ovima.

ILUZIJA (engl. illusion, lat. ilusio), čulna obmana, iskrivljeno opažanje postojeće draži. Radi terminoloških razgraničenja potrebno je razlikovati: deluzije – bolesno verovanje u nešto što nije istinito, što se može lako…

ILEUS (engl. ileus), vezana creva, crevna prepreka. Sindrom koji označava akutno nastali poremećaj pasaže kroz digestivni trakt, usled prepreke na tankom ili debelom crevu. Manifestuje se tzv. sindromom ileusa koji…

ILEUM (engl. ileum, lat. ileum), usukano crevo. Završni, pokretni deo tankog creva koji se nalazi između jejunuma i slepog creva. Usukano crevo nastavlja prazno crevo. Pruža se do ileocekalnog otvora…

ILEOSTOMA (engl. ileostomy), ileostomija, izvođenje otvora završnog dela tankog creva (ileuma) na prednji trbušni zid u cilju omogućavanja pražnjenja (derivacije) crev-nog sadržaja. Radi se kao: terminalna ileosto-mija , kada se…

ILEOKOLOSTOMIJA (engl. ileocolostomy), konstruisanje spoja (anastomoze) između završnog dela tankog creva i bilo kog dela debelog creva. Može da se izvede metodom „kraj za kraj“ (terminoterminalno), „bočna strana na bočnu…

ILEOKOLIČNA INTUSUSCEPCIJA (engl. ileocolic intususception), spontano stvaranje patološke prepreke (ileusa, odn. opstrukcije) na završnom delu tankog creva (ileumu), pri čemu se kao uvrnut prst od rukavice terminalni ileum uvlači kroz…

ILEOCEKOSTOMIJA (engl. ileocoecos-tomy), operativni zahvat kojim se posle ukla-njanja patoloških (zapaljenjskih ili tumoroznih) promena sa završnog dela tankog creva (ileuma) kontinuitet digestivnog trakta uspostavlja stvaranjem spoja između ostatka ileuma i…

ILEOCEKALNI (engl. ileal-cecal, lat. ileocaecalis), koji se odnosi na usukano i slepo crevo ili se nalazi na granici između navedenih struktura. Najčešće se odnosi na spoj, otvor ili zalistak.

ILEALNI (engl. ileal, ileac, lat. ilealis), koji se odnosi na usukano crevo ili ileum.

IKTERUS (engl. jaundice), žutica; sindrom koji karakterišu hiperbilirubinemija i talo-ženje žučnih pigmenata u koži, sluzokožama i skleri sa manje ili više izraženom žutom prebojenošću bolesnika; inflamatorno oboljenje jetrinih ćelija. Žutice…

IKTERIČAN (engl. icteric), osoba kod koje su koža i sluzokože prebojene manje ili više izraženom žutom bojom zbog prisustva žučnih boja u krvi i tkivima. Stanje koje se javlja kod…

IHTIOZA (engl. ichthyosis), nasledni pore-mećaj keratinizacije, koji može biti generalizovan ili difuzan. Razlikuju se po tipu nasleđivanja i kliničko morfološkoj slici. Neki oblici ihtioza udruženi su s asociranim simptomima od…

IDOKSURIDIN (engl. idoxuridine), antivirusni lek za lokalnu primenu, koji se ne prime-njuje sistemski zbog velike toksičnosti. Ranije je korišćen za lečenje labijalnih i genitalnih infekcija uzrokovanih herpes virusom (H. simplex).…

IDITOL DEHIDROGENAZA, ID (engl. iditol dehydrogenase), enzim iz roda oksidoreduktaza (EC 1.1.1.14), koji katalizuje reakciju L-iditol + NAD+ = L-sorboza + NADH. Deluje i na D-sorbitol, pri čemu nastaje D-fruktoza.…

IDIOTIP (engl. idiotype), specifična molekulska struktura na varijabilnom (promenljivom) delu imunoglobulina, tj. antitela; određuje specifičnost antitela. Idiotipska antitela određenih osobina uvek su proizvedena od jednog klona ćelija koje produkuju antitela.

IDIOTIJA (engl. idiotism), maloumnost naj-težeg stepena (IQ 0 – 19). Ponašanje ovakve osobe zasniva se na refleksima i impulsima, ne ume da govori ili je jezik krajnje redukovan i zasniva…

IDIOT (engl. idiot), maloumnik, najteži stepen mentalne retardacije. U psihijatriji se kad god je to moguće izbegava ovaj naziv kao oznaka ličnosti, već se radije pribegava terminu idiotija.

IDIOSINKRAZIJA (engl. idiosyncrasy), 1. genetski uslovljena kvalitativno izmenjena reakcija na primenu leka, kao posledica urođenog metaboličkog ili enzimskog deficita; 2. neželjeno dejstvo leka, različito od alergijske reakcije. Nastaje pri prvoj…