Mesec:

OSTEOPOIKILIJA (engl. osteopoikilosis), pojava mnogobrojnih malih ognjišta osteo-skleroze, raširenih po celom skeletu, a na-ročito u epifizama. Oboljenje nema patološki značaj.

OSTEOPETROZA (engl. osteopetrosis), retko nasledno oboljenje, koje karakterišu povećana gustina i debljina i povećana lomljivost kostiju.

OSTEOMALACIJA (engl. osteomalacia), progesivan gubitak kalcijuma iz kostiju; metaboličko oboljenje kostiju odraslih osoba, koje karakteriše višak nemineralizovane kos-ti. Nastaje najčešće zbog nedostatka vitamina D, ali i zbog nedostatka kalcijuma i…

OSTEOM (engl. osteoma), benigni tumor kosti. Najčešće se javlja na kostima lobanje ili vilice, a može da se javi i u sinusima ili košta-nom delu očne duplje (orbita). Sporo raste…

OSTEOHONDRITIS (engl. osteochondritis), nezapaljenska oboljenja epifiza kod dece, koja su nazvana po autorima koji su ih opisali.

OSTEOGENESIS IMPERFEKTA, urođeno oboljenje metaboličke prirode. Zbog sma-njene sinteze kolagena, pojačane sinteze osteoidnog tkiva i poremećaja u mineralizaciji kostiju nastaju prelomi kostiju u detinjstvu, a nekad i intrauterino. Na mestima…

OSTEOFIT (engl. osteophyte), koštani izraštaj na ivicama koštanih okrajaka zgloba ili pršljenskog tela, koji se javlja u degenerativnim oboljenjima koštano-zglobnog sistema.

OSTEODISTROFIJA (engl. osteodystrophy), osteodistrofija, defektno formiranje koštanog tkiva. Cistična o ., fibrozni cistični osteitis; fibrozna o ., fibrozni cistični osteitis; Albrightova nasledna o ., pseudohipoparatiroidizam; renalna o ., stanje koje…

OSTEODENZITOMETRIJA (engl. osteodensitometry), metoda za procenu koštane mineralne gustine. Koristi se u dijagnozi osteoporoze.

OSTEOCIT (engl. osteocyte), ćelija koja se nalazi u koštanom matriksu. Smatra se da ima ulogu u ishrani kosti i održavanju homeostaze kalcijuma u kosti.

OSTEOBLAST (engl. osteoblast), ćelija koja se nalazi u koštanom matriksu i koja ima zadatak izgradnje kosti.

OSTEOARTROZA (engl. osteoarthritis), degenerativno oboljenje zglobova koje karakterišu oštećenje i propadanje hrskavice uz istovremenu reakciju okolne kosti u vidu skle-roze subhondralne kosti i stvaranja koštanih izraštaja – osteofita.

OSTEOARTROPATIJA (engl. osteoarthropathy), oboljenje zglobova i kostiju različite prirode – zapaljenjske, metaboličke ili dege-nerativne.

OSTEITIS FIBROZA CISTIKA (engl. osteitis fibrosa cystica), karakteristične cistične promene u kostima posle dužeg trajanja nelečenog hiperparatireoidizma. Karakte-ristična je subperiostalna resorpcija kostiju. Česta su posledica patološke frakture kostiju. Ciste i…

OSTEITIS DEFORMANS (engl. Morbus Paget), oboljenje kostiju koje karakterišu povećana razgradnja ili izgradnja kosti i haotična arhitektura kosti zbog čega nastaju spontani bolovi i deformacije kostiju.

OSTEITIS (engl. osteitis), zapaljenjski proces u koštanom tkivu koji nastaje usled infekcije, metaboličkih oboljenja ili drugih oštećenja.

OSPOSOBLJAVANJE (engl. rehabilitation), proces postizanja maksimalnog potencijala za normalan fizički, psihički, socijalni i profesionalni život. V. rehabilitacija.

OSPA (engl. rash), akutna ili hronična pojava većeg broja sitnih (tačkastih, kao sočivo ili većih) patoloških promena na koži, obično u sklopu infekcije, toksične reakcije ili reakcije preosetljivosti na lek…

OSNOVNI UZROK SMRTI (engl. underlying cause of death), bolest ili povreda koja je uslovila niz nepovoljnih događaja okončanih smrću, zatim nastanak okolnosti nesrećnog slučaja ili nasilnog akta (samoubistvo, ubistvo) koji…

OSNOVNI NIVO, OSNOVNA STOPA (engl. background level, rate), sinonim: polazni nivo, stopa. Koncentracija, najčešće niska, u kojoj su neke supstance, atene, prisutne ili se javljaju pod određenim vremenskim ili prostornim…