Mesec:

PSIHOMOTORNO (engl. psychomotor), koji se odnosi na mentalnu i motornu aktivnost. V. psihomotorni razvoj.

PSIHOMOTORNI RAZVOJ (engl. psychomotor development), progresivno sticanje motornih veština u datom vremenskom periodu (sposobnost voljnog prevrtanja, sedenja, puzenja, stajanja, hodanja i trčanja) i intelektualnih veština (smisaoni govor ili druga vrsta…

PSIHOMETRIJA (engl. psychometry), poku-šaj da se psihičko predstavi matematičkim putem, odnosno iznalaženje matematičkih ekvivalenata za psihološka svojstva.

PSIHOLOŠKI TESTOVI (engl. psychotests), merni instrumenti za utvrđivanje različitih sposobnosti i osobina ličnosti. Izrađeni su na određeni način i moraju imati tzv. merne karakteristike: valjanost, pouzdanost, objektivnost, osetljivost i normiranost.…

PSIHOLOGIJA (engl. psychology), nauka koja se bavi izučavanjem ljudskog ponaša-nja, aktima i mentalnim procesima indivi-due; nauka o duši, o činjenicama, zakonima i razvitku duševnog života uopšte. Psiho-logija je empirijska nauka,…

PSIHOLOG (engl. psychologist), edukovan stručnjak koji je opširno izučavao psihologiju pod stručnim vođenjem i koji se bavi prvenstveno psihodijagnostikom, v. psihodijagnostika psihičkih poremećaja. Razlikovati od reči psihijatar.

PSIHOLINGVISTIKA (engl. psycholingvistics), nauka koja se bavi izučavanjem jezika u vezi sa opštim ili individualnim karakteristikama korisnika jezika. Ona obuhvata procese pomoću kojih govornik odašilje simbole ili signale i procese…

PSIHOKINEZA (engl. psychokinesis), pretpostavljena sposobnost izvesnih individua da menjaju stanje i položaj objekta samo snagom usmerenih misli, bez ikakve fizičke aktivnosti (v. parapsihologija).

PSIHOHIRURGIJA (engl. surgical psychiatry, psychiatryc surgery ), hirurško lečenje duševnih poremećaja i oboljenja, uglavnom stereotaksičkom metodom. Intenzivno se razvijala od 1936. godine sa uvođenjem prefrontalne leukotomije Danas se primenjuje izuzetno…

PSIHOGRAFIJA (engl. psychography), 1. umetnost literarnog karakterisanja jedne individue realne ili fiktivne, slobodno se koristeći psihološkim ili psihoanalitičkim kategorijama i teorijama; 2. psihološka biografija.

PSIHOGNOZA (engl. psychognosis), nauka i veština razumevanja individualne osobe.

PSIHOGERIJATRIJA (engl. psychogeriatrics), izdvojena oblast u psihijatriji koja se bavi psihičkim poremećajima kod starih osoba. Obuhvata nastanak, dijagnostifikova-nje, lečenje i eventualno rehabilitovanje preostalih sposobnosti mentalno obolelih pozne životne dobi.

PSIHOGENO (engl. psychogene), prouzrokovano (izazvano) psihičkim putem, koje je psihičkog porekla. Psihogene bolesti su multifaktorske etiologije, ali je psihološki činilac u njihovom nastanku dominantan.

PSIHOGENEZA (engl. psychogenesis), 1. poreklo i razvoj psihičkog ma kako ono bilo definisano; 2. poreklo jednog psihičkog doga-đaja u jednoj ranijoj psihološkoj aktivnosti ili iskustvu. Treba razlikovati termine: psihogeneza, psihogenetika…

PSIHOGEN (engl. psychogenic), odnosi se na poreklo psiholoških ili psihičkih procesa i atributa; koji je duševnog, a ne telesnog porekla.

PSIHOGALVANSKI REFLEKS (engl. psychogalvanic reflex), promene u električnoj provodljivosti kože u odgovoru na emocionalne stimuluse zbog promena u cirkulaciji krvi, sekreciji znoja i temperaturi kože.

PSIHOGALVANOMETAR (engl. psychogalvanometer), uređaj za registrovanje promena potencijala sa površine kože na raznovrsne mentalne stimuluse praćene emocionalnim reakcijama. Njegova praktična primena: detektor laži.

PSIHOFIZIOLOGIJA (engl. psychophysiology), naučna disciplina, koja se bavi izu-čavanjem odnosa (uticaja) akutnog i hro-ničnog stresa, strukture ličnosti i emocio-nalnog stanja sa jedne strane i stanja, odnosno promena u telesnim funkcijama…

PSIHODRAMA (engl. psychodrama), 1. akciona metoda grupne psihoterapije čiji je tvorac J. L. Moreno (1889- 1974). Osnovna metoda psihodrame je metoda zamene uloga. Kroz psihodramsku akciju, a uz pomoć članova…

PSIHODINAMIKA (engl. psychodynamics), 1.karakteriše svaki psihološki sistem koji teži za objašnjenjem ponašanja u pojmovima motiva i nagona; odnosi se na sistem koji pripisuje uzročno dejstvo izvesnim ili svim psihološkim procesima;…