Prelom donjeg dela potkolenice su prelomi koji nastaju zbog pada sa visine i pri automobilskim nesrečama. Talus se zabije u unutrašnji deo tibije kada se i ošteti spongiozni deo kosti.
Klinički znaci
Skočni zglob i donji deo potkolenice je veoma otečen i deformisan a pokretljivost je potpuno onemogučena. Rendgenski snimci u dve projekcije potvrđuju dijagnozu.
Prelom donjeg dela potkolenice – Tretman
Lečenje je uglavnom operativno. Repozicija je veoma teška, a fiksacija se vrši sa pločicama uz šrafove koji se stavljaju između spongioze i kortikalnog dela kosti. Skoro uvek je potrebna spongioplastika. Najčešče kod tih preloma vrši se osteosinteza sa spoljnjim fiksatorom.
Zbog otežane i u večini slučajeva nepotpune repozicije i kasnijeg neprijanjanja odlomaka dolazi do deformacije zglobne površine i artroze u skočnom zglobu.
Prelomi potkolenice u nivou skočnog zgloba (Fracturae maleolares). Funkcionalnost i elastičnost skočnog zgloba daje spoljnji maleolus koji je sa sindesmozom elastično vezan za tibiju. Unutrašnji maleolus i deltoidni ligament ovom zglobu daju stabilnost. Do povrede dolazi pri nepravilnom oslanjanju, kada deluju sile sa strane ili rotatorne sile. Razlikujemo:
– maleolarne prelome povređen jedan od maleolusa,
– bimaleolarne prelome povređena dva maleolusa,
– trimaleolarne prelome povređeni spoljašnji, unutrašnji maleolus i zadnji deo artikularne ploče tibije.
Za funkciju skočnog zgloba je veoma značajan spoljnji maleolus i pri povredama je vrlo važno da je on povređen i na osnovu toga se odreduje koja je vrsta preloma posredi. U odnosu na visinu preloma razlikujemo po Weberu tri vrste preloma, i to:
– A tip prelom gležnja ide ispod ravnine skočnog zgloba (tibio-fibularni ligament ostaje čitav),
– B tip prelom gležnja je u istoj visini kao i ravnina skočnog zgloba (tibio-fibularni ligament može biti povređen),
– C tip prelom gležnja je iznad ravni skočnog zgloba (tibio-fibularni ligament je uvek povređen).
Pri prelomima u skočnom zglobu moramo biti veoma oprezni i obratiti pažnju na povredu tibio-fibularne sindesmoze i deltoidnog ligamenta.
Klinički znaci. Kod povrede javljaju se veliki otok u predelu skočnog zgloba, smanjena pokretljivost i teška bolnost. Veoma česte su povrede kože i pri starim povredama nalazimo često bulozni edem. Za konačno postavljanje dijagnoze potrebno je rendgensko snimanje u dva pravca.
Konzervativno lečenje je najčešče ako dislokacija okrajaka nije izražena i u slučajevima ako lokalno stanje u predelu povređenog zgloba ne dopušta operativni zahvat odnosno ako je opšte stanje povređenog loše maleolarni prelomi A tipa. Konzervativno lečenje se sprovodi dokolenskim gipsom u toku 8-10 nedelja.
Operativno lečenje je potrebno pri otvorenim prelomima, kada je kompromitovan kožni omotač, i kod maleolarnih preloma Bi Ctipa.
Operativni zahvat je potrebno odmah izvršiti, posebno pri kominutivnim prelomima spoljnjeg dela članka. Učvrščivanje preloma se vrši pločicama i malim šrafovima, maleolarnim šrafovima i žicama sa tegom.
Najčešče komplikacije su nekroza kože, smanjena pokretljivost zgloba i osteomijelitis.
Kasne komplikacije su smanjena pokretljivost u skočnom zglobu i artroza skočnog zgloba.
Više iz dela Ortopedija