Ligamenti su sastavljeni od kolagenog vlaknastog tkiva, prokrvljeni su iz mišiča, periosta ili difuzno. Način prokrvljenosti je razlog da povrede ligamenata dovode do degenerativnih promena. Takođe prekomerno opterečenje prouzrokuje promene u smislu hroničnog oboljenja ligamenata i mikropovrede. Isto tako može da dođe do otkidanja ligamenata kod jednokratnog jakog delovanja sila. Degenerativne promene ligamenata su moguče kod raznih povreda.
Povrede ligamenata
Otvorene povrede su prouzrokovane posekotinama i ubodima i pre svega ih viđamo na rukama. Lečenje takvih povreda je po pravilu operativno. Ako je tetiva prosto prerezana, krajeve možemo zašiti. Odloženi šav tetiva radimo:
– pri zaprljanim ranama,
– pri prekidu tetiva u distalnom delu dlana i proksimalnom delu prstiju.
Tehnika šivenja može da bude:
– kraj na kraj po Bunnelu,
– unakrsni šav,
– žičani šav sa izvlačenjem.
Pogledajte i povrede kolenih ligamenata
Povrede tetiva
Pri operativnom postupku tehnika šivenja mora biti veoma precizna i mora se izbegavati dodatno skračenje tetiva, zbog čega danas u tim slučajevima upotrebljavamo mikrohiruršku tehniku. Što preciznija i što bolja atraumatska tehnika kasnije dovodi do dobre funkcije.
Zatvorene povrede su u principu potkožno prekinute tetive koje najčešče dolaze pri manjim traumama na prethodno degenerativno promenjenu tetivu. Da bi se prekinula zdrava tetiva mora delovati vrlo jaka sila i obično dolazi do odlubljivanja tetive sa kosti.
Povrede tetiva u obliku dugmeta (Maladie de boutoniere). Uzrok za ovakvu povredu je skoro uvek direktan udarac, gde je povređena aponeuroza nad proksimalnim interfalangealnim zglobom. Klinički se nađe da je prst u proksimalnom zglobu nemoguče istegnuti dok je u distalnom zglobu izražena hiperekstenzija. Lečenje je operativno uz šav tetive i imobilizaciju 5 nedelja.
Povrede i oboljenja tetive m. supraspinatusa.
Tetiva m. supraspinatusa je deo rotatorne manžetne koja može degenerativno da se promeni ako je dugotrajno izložena večim spoljnjim silama a može i da se prekine ili da se otrgne od pripoja na nadlaktici (tuberculum maius humeri). Posledice takve povrede su:
– Akutni tendinitis m. supraspinatusa; nastaje pre svega kod mlađih ljudi u obliku bolova u ramenom zglobu koji su pre svega jaki pri primicanju ruke. Na rendgenskim snimcima može da se vidi zadebljanje ove tetive. Lečenje se sastoji u mirovanju ramenog zgloba u toku nekoliko dana a posle toga postupno razgibavanje. Možemo takođe na mestu povrede da damo injekciju analgetika i kortizonskog preparata;
– Periarthritis humeroscapularis „frosen shoulder“; to je hronična promena koja zahvata čitav rameni zglob rotatornu manžetnu, i javlja se pre svega kod starijih osoba. Rameni zglob je veoma bolan a pokretljivost je smanjena.
Takvo stanje lečimo postupnim razgibavanjem, ledenim oblozima i po potrebi injekcijama kortikosteroida u zglob;
– Prekid tetive m. supraspinatusa; obično nastaje pri naglom pokretu u ramenom zglobu kada bolesnik oseti jaku bolnost. Kod ovakve povrede abdukcija je izvodljiva do 60° jer preuzima funkciju m. deltoideus. Pri artrografiji vidi se isticanje kontrastnog sredstva iz zgloba.
Lečenje je pre svega operativno gde treba napraviti reinserciju tetive na glavi nadlaktice i staviti imobilizaciju u trajanju od 4 nedelje. Pri delimičnom prekidu tetive lečenje može biti i konzervativno.
Ruptura tetive m. bicepsa brachii. Ruptura ove tetive može biti u proksimalnom ili u distalnom delu. Dosta česte su i rupture duge glave bicepsa koja je obično degenerativno promenjena. Uzrok je veoma jaka sila koja deluje na skračeni bicepsni mišič.
Klinički se prikazuje mesto otrgnuča sa jakom bolnošču i smanjenom funkcionalnošču nadlaktice. Pri rupturi u gornjem delu smanjena je pokretljivost a pri tim povredama u distalnom delu onemogučena je supinacija podlaktice.
Tretman.
Kod mladih sportista preporučljivo je šivenje rupturirane tetive a večina autora preporučuje funkcionalno lečenje. U velikoj meri funkciju rupturiranog mišiča zamenjuje kratka glava bicepsa i m. coracobrachialis.
Ruptura Achilove tetive.
To je najčešča ruptura tetiva i nastaje kao sportska povreda, a pre svega nastaje zbog toga što je ta tetiva degenerativno promenjena. Povređeni nenadano dobija jak bol i palpatorno možemo utvrditi mesto pucanja tetive. Funkcija stopala je oslabljena.
Tretman.
Jedini funkcionalni način lečenja je operativni i ušivanje tetive posle čega se stavlja gips dokolenski u trajanju 4 nedelje. Stopalo mora biti zagipsano u položaju plantarne fleksije. Po odstranjenju gipsa potrebno je razgibavanje skočnog zgloba sa tegovima koji se iz dana u dan povečavaju u trajanju od 3 meseca.
Ruptura tetive m. kvadricepsa i ligamenta patele.
Takve rupture su srazmerno retke i javljaju se pre svega na tetivama koje su degenerativno promenjene. Češče je otrgnuče na mestu pripoja od samostalnih ruptura tetive. Do povrede dolazi od nenadanog pokreta ili udarca pri čemu povređeni dobija jak bol i ne može aktivno da istegne nogu u kolenu. Pri rupturi kvadricepsove tetive čašica je pomerena nadole dok je pri rupturi ligamenata patele ona pomerena nagore.
Lečenje je pre svega operativno gde se mesto rupture šije, potom se koleno imobilizuje tutor-gipsom.
Možete pročitati iskustva kidanja ligamenata kolena na Ana.rs