Zbog potreba rasta deca moraju unositi dovoljno proteina da bi se održala pozitivna bilanca azota, za razliku od odraslih kojima je potreban samo azotni ekvilibrij.
Iako se klinička slika proteinske malnutricerazvija zbog deficencekalo- rijskog i proteinskog unosa, osnovni simptomi nastaju zbog nedovoljnog unosa proteina kvalitetne biološke vrednosti. Može nastati i zbog loše apsorpceproteina (hronični prolevi), abnormalnog gubitka proteina u proteinuriji (nefrotski sindrom), zatim zbog infekcija, opekotina, oštećenja jetre (poremećena sinteza proteina) i sl.
Kvašiorkor je klinički sindrom teške deficenceproteina i neodgovarajućeg kalorijskog unosa. Široko je rasprostranjen u nerazvenim zemljama, a označava «bolest malog deteta odbenog od dojke zbog nove trudnoće majke». Dete odbeno od dojke hrani se žitaricama, s nedovoljnim unosom proteina. U kliničkoj slici udio imaju i helmintijaza, te propratne infekce, osobito TBC i HIV. Bolest se razvija u ranom detinjstvu, prepete godine života.
Klinička slika: Malnutricija neuvek praćena gubitkom težine. Hipoalbu- minemični edemi mogu maskirati deficit težine i visine. Potkožno masno tkivo je relativno očuvano, prisutna je atrofija muskulature, te promene ponašanja deteta (umor, iritabilnost, apatija, koma). Česte su promene na kosi (depigmentacija, gublenje teksture i elastičnosti kose) i koži (dispigmentacei deskvamace).
Laboratorijski nalazi: hipoproteinemija (hipoalbuminemija), hiperaminoaci- durija, snižen nivo holesterola, snižena aktivnost mnogih enzima (lipaza, tran- saminaze i dr.), hipohromna anemija.
Terapija: Tretman se sastoji u borbi protiv infekcei šoka, postepenom unosu proteina i energe(parenteralnim putem ili se koriste proteinski hidrolizati). Treba izbjegavati mlečnu hranu zbog niske aktivnosti laktaze.
Prognoza: bolest ima težak, često letalan ishod. Kod teških poremećaja koje pogađaju rast i razvoj, osobito ako se dogode rano, moguće su dugoročne posledice u mentalnoj sferi.