Vodite neprestanu borbu: držite dijetu i vežbate ali nikako da skinete kilograme. Za utehu može da vam posluži jedna nova studija koja kaže da mnogi drugi faktori, uključujući stres i zagađenost, mogu da utiču na to da je danas teže smršati nego pre nekoliko decenija.
Vodite neprestanu borbu: držite dijetu i vežbate ali nikako da skinete kilograme. Za utehu može da vam posluži jedna nova studija koja kaže da mnogi drugi faktori, uključujući stres i zagađenost, mogu da utiču na to da je danas teže smršati nego pre nekoliko decenija.
Istraživači su godinama proveravali šta odrasle osobe u Sjedinjenim Državama kažu da jedu, koliko kažu da vežbaju i koliki im je indeks telesne mase (BMI). Podaci su prikupljeni u okviru Nacionalnog ispitivanja zdravlja i ishrane i obuhvatili su podatke o ishrani za blizu 36.400 osoba u periodu između 1971. and 2008. godine i podatke o fizičkoj aktivnosti za oko 14.400 osoba između 1988. i 2006.godine.
Zaključak studije je da bi osoba koja je 2006. godine unosila isti broj kalorija i vežbala istim intenzitetom kao neko 1988. godine imala indeks telesne mase veći za 2,3 poena (BMI od 18,5 do 24,9 se smatra normalnim, 25 do 29,9 predstavlja višak kilograma, a 30 i više gojaznost.)
„Nisam očekivala ovakve rezultate“, kaže Dženifer L. Kuk (Jennifer L. Kuk), vanredni profesor kineziologije i nauke o zdravlju na Jork univerzitetu u Torontu, koja j vodila istraživanje. Stopa gojaznosti širom sveta je u porastu od 80-tih godina prošlog veka, a oduvek se smatralo da je to zato što jedemo više a vežbamo manje, kaže Kuk.
Šta je onda uzrok, ako veća telesna težina nije samo rezultat unosa više a sagorevanja manje kalorija? Iako se studija ne bavi eventualnim krivcima, autori ukazuju na brojne faktore vezane za gojaznost koji su se promenili u odnosu na sedamdesete godine prošlog veka.
Pod većim smo stresom i spavamo manje. Više smo izloženi pesticidima i industrijskim hemikalijama. Usled promene ishrane, imamo manje zdravih mikrobioma u crevima. Uzimamo više lekova koji se povezuju sa povećanjem telesne težine, kao što su antidepresivi. Sve više živimo u sredinama sa kontrolisanom klimom tako da ne moramo da sagorevamo kalorije da bismo održali telesnu temperaturu. I spisak se tu ne završava.
„Naš zaključak je da sve to pojedinačno ima mali uticaj, ali kada sve saberete,dobijete jači efekat“, kaže Kuk. Da stvar bude još složenija, neke osobe su verovatno osetljivije od drugih naodređene faktore sa spiska, dodaje ona.
„Ova studija je veoma korisna“, kaže dr Holi F. Lofton (Holly F. Lofton), direktor Medicinskog programa za kontrolu telesne težine u okviru Medicinskog centra Langon pri Univerzitetu u Njujorku. „Ona ukazuje na nešto što postoji u našem okruženju ili našem organizmu… što je više od očiglednih faktora kao štosu unos i sagorevanje kalorija“, kaže Lofton.
Od svih faktora koje autori pominju, Lofton kaže da „san predstavlja odličan dokaz. Stavila bih ga na sam vrh spiska.“ Pored toga što su duže budne i time više jedu, osobe koje ne spavaju dovoljno imaju viši nivo hormona pod nazivom grelin, koji pojačava apetit.
Stres u svakodnevnom životu koji utiče na san takođe može da dovede do povećavanja telesne težine, kaže Lofton, zato što kortizol i drugi hormoni stesa govore organizmu da skladišti masti. Isto tako, dugo radno vreme koje nas lišava sna i dovodi do stresa takođe može da dovede do povećanog unosa kalorija kasnije u toku dana, što se povezuje sa slabijom kontrolom telesne težine.
Iako sve ove stvari mogu da nas obeshrabre u pokušajima da oslabimo, „u pitanju je borba u kojoj možemo da pobedimo“, kaže Lofton.
Ona preporučuje praćenje telesne težine, a ako dođe do promene nagore ili nadole, treba razmisliti o tome šta se promenilo u našem životu. Možda su u pitanju promene koje ne možemo da izbegnemo, kao što su stres na poslu ili uzimanje novog leka, ali možemo da ih kompenzujemo tako što ćemo više vežbati i voditi računa da se zdravo hranimo.
Iako izgleda da se problem viška kilograma ne rešava samo dijetom i vežbanjem, autori ne ističu konkretne argumente tome u prilog, kaže dr Karolajn M. Apovijan (Caroline M. Apovian), profesor medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Bostonu i predstavnik za štampu Društva za borbu protiv gojaznosti, profesionalnog udruženja koje okuplja stručnjake za problem gojaznosti.
Ova studija, objavljena 14. septembra u časopisu Obesity Research & Clinical Practice, bazira se na istraživanjima koja se oslanjaju na precizno pamćenje (i iskrenost) ispitanika o tome šta su jeli i koliko su vežbali.
Mada autori priznaju ovaj nedostatak, on je mogao da utiče na rezultate, naročito zato što je „danas mnogo lakše potceniti koliko jedemo“ nego pre 20 ili 30 godina, kaže Apovijan. Na primer, usled široke dostupnosti brze hrane i javnih aparata sa grickalicama, lako se dolazi do hrane bogate kalorijama u bilo koje doba dana, tako da može da se desi da nismo ni svesni koliko jedemo, kaže ona.
IZVOR: http://edition.cnn.com/2015/10/02/health/millennials-diet-exercise/index.html