Prema nekim istraživanjima (Fritz, 1995) oko 5% adolescenata pati od simptoma depresije, poput konstantne tuge, slabijeg uspeha u školi i nedostatka interesovanja za stvari koje su im nekada bile zabavne. Ako simptomi kao što su suicidalne misli, nedostatak apetita i gubitak interesa za društvene aktivnosti, traju tokom razdoblja od najmanje dve nedelje (Arbetter, 1993), radi se o teškoj depresiji.
Prema nekim istraživanjima (Fritz, 1995) oko 5% adolescenata pati od simptoma depresije, poput konstantne tuge, slabijeg uspeha u školi i nedostatka interesovanja za stvari koje su im nekada bile zabavne. Ako simptomi kao što su suicidalne misli, nedostatak apetita i gubitak interesa za društvene aktivnosti, traju tokom razdoblja od najmanje dve nedelje (Arbetter, 1993), radi se o teškoj depresiji.
Istraživanjem je takođe otkrivena korelacija između teške depresije u adolescenciji i pojave depresije u ranom zrelom dobu (Rao, 1994). Ne samo da najdepresivniji adolescenti postaju depresivne odrasle osobe, već imaju i ozbiljne probleme u socijalizaciji nakon prelaska u zrelo doba. Takođe postoje dokazi da će se depresija u adolescenata verovatno ponoviti u roku od godinu ili dve. Naime, dve trećine depresivnih tinejdžera biće ponovo depresivno tokom adolescencije (Sanford, 1996, Fritz, 1995).
Jedna od glavnih razlika između depresiju u odraslih i adolescenata jeste u tome što se depresija u adolescenata obično više zasniva na društvenim i međuljudskim poteškoćama koje direktno vode do problema sa samopoštovanjem. Adolescenti su skloniji idealizaciji samoubistva kao rešenja osećanja bespomoćnosti. Pored toga, adolescenti u depresiji se mogu izolovati iz društva zbog osećanja krivice. Dramatično ponašanjo, kao što su agresija i opsesija ili fasciniranje smrću, često prati njihovu depresiju (Lamarine, 1995).
U probleme adolescenta povezane sa nedostatkom samopoštovanja spadaju depresija, prostitucija i upotreba opijata. (New model 1995). Nastavnici i škole mogu biti idealni za uočavanje depresije kod adolescenata. Budući da depresija često dovodi do lošeg uspeha u školi, problema u ponašanju i slabe socijalizacije, škole su često najbolje mesto za posmatranje svih tih simptoma (Lamarine, 1995).
Pre puberteta, dečaci i devojčice podjednako razviju depresivne poremećaje. Do 15. godine, međutim, devojke imaju dva puta veće šanse u odnosu na dečake da dožive velike depresivne epizode.
Uzroci i povezanost depresije
Broj uzroka depresije je gotovo jednako visok kao i broj njenih simptoma. Pored toga, izgleda da i genetika igra ulogu kod depresije. Kod porodica sa istorijom depresije, često su simptomi uočavani tokom adolescencije (Fritz, 1995). Čest je slučaj da su i deca depresivna ukoliko su i roditelji bili depresivni. Osim genetskih predispozicija, nedostatak socijalnih veština takođe može doprineti depresiji. Jednako je teško utvrditi nedostatak socijalnih veština kao što je teško utvrditi da li je nemogućnost njihovog kvalitetnog formiranja uzrok ili rezultat depresije (Lamarine, 1995). Problem prihvatanja seksualne orijentacije takođe je povezan sa depresijom, što je najizraženije u konzervativnim sredinama. U toku je studija u saradnji sa Ministarstvom zdravlja iz Jute u kojoj se proučava veza između homoseksualnosti i samoubistava adolescenata (Wagner, 1996).
Najveći broj slučajeva depresije i osećaja manje vrednosti u dece poklapa se sa periodom prelaska iz IV u V razred osnovne škole. U ovom periodu može se javiti nedostatak sposobnosti da se nose sa novim društvenim i nastavnim zahtevima (Feldman i Elliot, 1990; Eccles i sar., 1993).
Čini se da postoji veza između dece čiji roditelji često nisu kod kuće zbog svakodnevnih obaveza i depresije. Adolescenti bez nadzora skloniji su upotrebi opijata, rizičnim potezima, depresiji i nedostaje im samopoštovanje (Richardson, i sar., 1993). Jedan od faktora koji korelira sa rekurentnom depresijom jeste loš odnos između adolescenata i njihovih očeva udružen sa nemogućnošću majke da prati njihovo ponašanje (Sanford, 1996).
Postoji negativna korelacija između depresije i sportskih aktivnosti. Iako i mladi, koji se bave sportom, u jednakoj meri koriste droge, kod njih se u značajno manjoj meri javlja depresija i suicidne tendencije (Oler, 1994).
Kod depresivnih adolescenata sa istorijom seksualnog zlostavljanja javlja se veća incidenca posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP), ali ne i porast u težini simptoma depresije, niti sklonost samoubistvu (Brand, i sar., 1996).
Još jedan činilac povezan sa adolescentskom depresijom i negativnim ponašanjem jeste poteškoća u uspostavljanju autonomije u odnosu sa roditeljima.
Adolescentska depresija češće se javlja u porodicama u kojima deca imaju poteškoća u uspostavljanju sopstvenog identiteta zbog negativnih komunikacionih obrazaca i drugih osobina disfunkcionalne porodice (Allen, i sar., 1994).
Jedna od tema koja prožima istraživanja o depresiji je koncept samopoštovanja. Dosta dugo postoji stav da postoji veza između nedostatka samopoštovanja i depresije. Mišljenja o samopoštovanju menjaju se brže čak i od mišljenja o samoj depresiji. Tradicionalno mišljenje o samopoštovanju ogleda se u tome da ako pojedinac može poboljšati način na koji ga drugi sagledavaju, onda nestaje i sekundarno ponašanje koje je bilo izazvano nedostatkom samopoštovanja (New model, 1995). Ovo tradicionalno tumačenje se menja.
Veza između depresije i nedostatka samopoštovanja
Postoji snažna korelacija između emocionalnih reakcija neke osobe i njenog uključivanja u društvene odnose. Stoga, da bi se popravilo nečije samopuzdanje, nije potrebno raditi na poboljšanju njegovog stava o sebi, već treba raditi na poboljšanju njegovih odnosa sa drugim osobama. Istraživanja su pokazala da u osnovi ne mora da bude stvarno odbacivanje neke osobe iz društvenih tokova, to jednostavno može biti posledica umišljanja ili predrasuda te osobe. (At last, 1995).
Rezultati novog istraživanja pokazuju da samo ponašanje nije rezultat nedostatka samopuzdanja već društvenog odbacivanja. Drugim rečima, samopoštovanje ne dovodi do određenog ponašanja osobe, već je to posledica loših društvenih odnosa (New model, 1995; Rao, 1994).
Na depresiju i samopoštovanje može se gledati kao na začarani krug. Nemogućnost uspostavljanja pozitivnih odnosa u društvenim događajima može dovesti do niskog samopouzdanja, što dovodi do depresije. Nakon toga, depresija dodatno otežava odnose sa drugima ili onemogućava osobu da postane deo određene socijalne grupe što utiče na gubitak samopoštovanja (Davila, i sar., 1995).
Ovo istraživanje otvara novo područje proučavanja veze između depresivnih ljudi i njihove okoline. Sledeći Bronfenbrenerovu (1986.) tezu o modelu ekološke interakcije, odnosi između jedinke i uticaja raznih okruženja, jednako su važni kao i sama jedinka.
Budući da nedostatak veštine rešavanja problema u međuljudskim odnosima dovodi do većeg nivoa depresije, što opet dodatno narušava međuljudske odnose, može se tvrditi da je rešenje u podučavanju veštini rešavanja problema. Međutim, do sada nije utvrđeno da postoji veza između kognitivne sposobnosti adolescenata za rešavanje problema i njihovih interpersonalnih veština. Dakle, moglo bi se zaključiti da nije problem u tome da adolescenti ne znaju kako da rešavaju probleme, već im nedostaje želja ili volja da koriste postojeće interpersonalne veštine (Davila, i sar., 1995).
Reference:
Allen, J., Hauser, S., Eickholt, C., Bell, K. & O’Connor, T. (1994). Autonomy and relatedness in family interactions as predictors of expressions of negative adolescent affect. Journal of Research on Aolescence, 4, 535-552.
Arbetter, S. (1993). Way beyond the blues. Current Health, 20, 4-11.
At last — a rejection detector! What to do when you find yourself running low on self-esteem. (1995). Psychology Today, 28, 46-51.
Brand, E., King, C., Olson, E., Ghaziuddin, N. & Naylor, M. (1996). Depressed adolescents with a history of sexual abuse: diagnostic comorbidity and suicidality.
Journal of the American Academy of Child and Adolescent Psychiatry, 35, 34-42.
Bronfenbrenner, U. (1986). Ecology of the family as a context for human development: Research perspectives. Developmental Psychology, 22, 723-742.
Burford, S. (1995). What’s wrong with this 12-year-old boy? Patient Care, 29, 85-88.
Davila, J., Hammen, C., Burge, D., Paley, B., & Daley, S. (1995). Poor interpersonal problem solving as a mechanism of stress generation in depression among adolescent women. Journal of Abnormal Psychology, 104, 592-601.
Eccles, J., Midgley, C., Wigfield, A., Buchanan, C., Reuman, D., Flanagan, C., & MacIver, D. (1993). Development during adolescence. American Psychologist, 48, 90-101.
Evitt, M. (1990, February 19). The self-esteem team. San Jose Mercury News, p. 1L.
Feldman, S. & Elliott, G. (1990). Adolescence: Path to a productive life or a diminished future? Carnegie Quarterly, 35, 1-13.
Foreman, A. (1993). The M&M diet: Building self-esteem through music and movement. American Fitness, 11, 46-48.
Fritz, G. (1995). Child, adolescent depression distinct from the adult version. The Brown University Child and Adolescent Behavior Letter, 11, 1-3.
Horiuchi, V., Good, J., & Kapos, K. (1996, May 15). He was really a good kid: Did deaths of two students push busjacker over the edge? The Salt Lake Tribune, pp. A1, A5.
Huffman, K., Vernoy, M. & Vernoy, J. (1994). Psychology In Action (3rd ed.). New York: John Wiley & Sons. p.423.
Kahn, J. (1995). Adolescent Depression: An overview. (Available from the University of Utah Neuropsychiatric Institute, 501 Chipeta Way, Salt Lake City, Utah 84108).
Kohn, A. (1993). Competition damages childrens’ self-esteem. The Brown University Child and Adolescent Behavior Letter,9, 1-3.
Lamarine, R. (1995). Child and adolescent depression. Journal of School Health, 65, 390-394.
National Institute of Mental Health. Depression