Erektilna disfunkcija javlja se sa velikom učestalošću, kod čak svakog drugog muškarca. Javlja se naročito nakon četrdeseste godine života. Ukoliko je od strane lekara utvrđeno odsustvo bolesti nekog organa, odsustvo dijabetesa, hormonalnih disbalansa, problema sa cirkulacijom i ukoliko imate zdrav stil života, bez preterane upotrebe alkohola, bez upotrebe narkotika ili lekova, onda je uzrok ED svakako psihološke prirode.
Erektilna disfunkcija javlja se sa velikom učestalošću, kod čak svakog drugog muškarca. Javlja se naročito nakon četrdeseste godine života. Ukoliko je od strane lekara utvrđeno odsustvo bolesti nekog organa, odsustvo dijabetesa, hormonalnih disbalansa, problema sa cirkulacijom i ukoliko imate zdrav stil života, bez preterane upotrebe alkohola, bez upotrebe narkotika ili lekova, onda je uzrok ED svakako psihološke prirode.
Te psihoseksualne disfunkcije su najčešće trostepene: mogu da budu na nivou poremećaja seksualne želje- libida, na nivou poremećaja seksualnog uzbuđenja- erekcije, ili na nivou postizanja seksualnog sladostrašća- orgazma.
Sve ove moguće psihoseksualne disfunkcije kod mlađih muškaraca mogu biti posledica neiskustva, nestrpljivosti, odsustva duže predigre…Kod starijih muškaraca važna je i seksualna tehnika, a u oba slučaja od suštinske važnosti mogu biti partnerski odnosi, kao i uslovi u kojima se odvija seksualni odnos- odsustvo privatnosti, ili odsustvo prilike za seksualnu aktivnost .
Muškarci koji su rasli pored dominantnih i jako autoritativnih majki mogu imati i odbojnost prema ženama. Može im se desiti da imaju polni odnos sa ženama, ali se prema njima osećaju nesigurno. Ukoliko su muškarci po prirodi plašljivi, nesamostalni, nesigurni, previše razmaženi, egocentrični ili samoživi, može im se desiti da počnu da izbegavaju devojke i da čak steknu neke socijalne strahove.
Još jedna situacija u kojoj je moguća slabost potencije, može se javiti kada partneri dobiju dete. U tom slučaju reč je o nesvesnom intrapsihičkom konfliktu, u vezi sa pojmom „majka“. Postavlja se pitanje kako sa rođenom suprugom imati seksualnu aktivnost , kada je ona postala majka.
Ono što je svakodnevno prisutno, a to je ponašanje žena koje može imati kastrativni efekat na muškarca. To se dešava kada žene vole da sve konce drže u svojim rukama, kada žene žele da dominiraju u partnerskim odnosima, kada su seksualno agresivne , kada se šale na račun muškaraca ili kada imaju čudan smisao za humor. Čak postoje i situacije kada su muškarci i žene u jako bliskim drugarskim odnosima, pa i to dovodi do izostanka seksualne želje.
Ovo su samo neki od situacija opisanih u psihologiji, koje mogu ometati normalnu seksualnu funkciju psiholoških nedostataka. Blagovremeni psihoterapeutski tretman, kojim će se razmotriti i osvestiti neki od uzroka problema je uvek koristan. Poboljšanje partnerskih odnosa dovodi do poboljšanja ili potpunog povlačenja problema erektilne disfunkcije.
Reference:
Culley C Carson III, Roger S Kirby, Irwin Goldstein, Michael G Wyllie. Textbook of Erectile Dysfunction – Second Edition.
Melnik T, et al. (2007). Psychosocial interventions for erectile dysfunction. Cochrane Database of Systematic Reviews (3).
Burnett AL (2012). Evaluation and management of erectile dysfunction. In AJ Wein et al., eds., Campbell-Walsh Urology, 10th ed., vol. 1, pp. 721-748. Philadelphia: Saunders.
American Urological Association (2005, reviewed and confirmed 2011). Management of Erectile Dysfunction: An Update. Baltimore: American Urological Association. Also available online: http://www.auanet.org/content/clinical-practice-guidelines/clinical-guidelines.cfm?sub=ed.
Cheitlin MD, et al. (1999). Use of sildenafil (Viagra) in patients with cardiovascular disease. ACC/AHA expert consensus document. Circulation, 99(1): 168-177.
Esposito K, et al. (2004). Effect of lifestyle changes on erectile dysfunction in obese men. JAMA, 291(24): 2978-2984.
Montague DK (2012). Prosthetic surgery for erectile dysfunction. In AJ Wein et al., eds., Campbell-Walsh Urology, 10th ed., vol. 1, pp. 780-791. Philadelphia: Saunders.
Schulman SP, et al. (2006). L-arginine therapy in acute myocardial infarction. JAMA, 295(1): 58-64.