Razlog je pre svega u samim ženama koje se odlučuju na tu operaciju. Često se radi o ženama koje svoje mane žele da reše uz pomoć operacije a da se ni ne zapitaju o pravom razlogu svog nezadovoljstva.
Loren Lipvort je obavila istraživanje u Univerzitetskom medicinskom centru Vanderbilt u Tenesiju. Pratili su 3572 Šveđanki koje su ugradile silikone u grudi između 1965. i 1993. godine.
Pregledali su smrtovnice i utvrđivali uzroke smrti. U istraživanje nisu bile uključene žene koje su dobile implante posle operacije raka dojke.
Zaključak je da je među ženama sa grudnim implantima dva do tri puta veća verovatnoća da će izvršiti samoubistvo nego među onima koje su zadržale prirodnu veličinu. Rizik je u prvih deset godina manji, a s godinama se povećava. Dakle, što je više vremena proteklo od zahvata, veći je rizik.
Dvadeset godina posle operacije rizik je šest puta veći, a inače je među ženama sa hirurški uvećanim grudima veći rizik od smrti zbog alkoholizma ili uzimanja prevelike količine opijata.
KOJI SU UZROCI?
Sreća koju žena oseća i nova pažnja u kojoj uživa posle operacije s vremenom izbledi. Ako malo poprsje nije bilo osnovni uzrok frustracije, žena će ubrzo spoznati da joj nove grudi same po sebi ne mogu doneti željenu samosvest i sreću.
Sve to ukazuje na veći problem kod većine žena: problem u prihvatanju sebe, a to premašuje broj gudnjaka. Depresiju i pomanjkanje samosvesti skalpel ne može da reši.
Naravno, postoji i drugačije objašnjenje: veliku smrtnost može da prouzrokuje oštećenje implanta i potreba za novom operacijom, što mnoge žene ne mogu da sebi priušte ili ne žele ponovo na operacioni sto. Mnoge zbog toga trpe bolove i psihičke posledice.
Realističan pogled na život i svest o tome šta žena očekuje od svojih novih grudi vrlo je važna. Uprkos tome što je operacija na prvi pogled poput čarolije, kasnije može imati katastrofalne posledice.
Podeli ovu vest sa prijateljima na FACEBOOK-u. 
Izvor: S media, foto: Guliver/Thinkstock