Ti različiti segmenti emocionalne kulture opredeljuju prirodu, značaj, funkcije i (ne)primerenost emocionalnih događaja, pa time omogućavaju učenje ljubavi, interpretaciju njenih znakova i postavljaju podlogu za oblikovanje (zajedničkih) očekivanja, koje društveni akteri razviju u odnosu na vlastita i tuđa iskustva.
DA LI SMO SLEDBENICI POPULARNE KULTURE?
Uz pomoć sistema značenja, rečnika, normi koje razvije kultura i reprezentacijom ljubavi kroz umetnost, literaturu, popularnu muziku, filmove, oglase i priručnike, kultura nekako »izgrađuje« ljubav i intimne odnose te tako usmerava pojedince na određeno razmišljanje i shvatanja o ljubavi. Kao da nas ta ostvarenja osposobljavaju za određeno izražavanje osećanja time što nam pokazuju što znači voleti i biti zaljubljen.
DA LI JE LJUBAV SPONTANA?
Širi kontekst ljubavi još je La Rošefokaul shvatao u smislu da je ljubav prenesena s praksom date kulture, te se zapitao: „Koliko bi se ljudi zaljubilo, a da nisu nikada čuli za ljubav? De Rožemon se slaže sa La Rošefokaulom i kaže da postoje želje, nagoni, nežnosti, stvaranje dece, zadovoljstvo, orgazam, ali nema ljubavi dok ona nije izražena! Pri tom je potrebna retorika, kako bi se ta osećanja izrazila i dospela u svest ljudi. Ludi koji usvoje informacije o određenim osećanjima, mogu da se sa smislom orijentišu u svojoj sredini.
JEZIK IGRA KLJUČNU ULOGU
U proces kulturne konstrukcije ljubavi uključen je i jezik. Jezik preko značenja reprodukuje, konstruiše i osmišljava realnost. Jezik kao deo kulture (odnosno bez jezika uopšte nije moguće govoriti o kulturi) oblikuje i odražava način emocionalnog života ljudi. Bogatiji rečnik za izražavanje osećanja u određenoj kulturi upućuje na veće znanje o osećanjima, sa kojim raspolažu članovi te kulture te na važnost, koju kultura pripisuje osećanjima u društvenom životu. A ukoliko je jezička izoblikovanost osećanja u kulturi manjkava, otežano je i prepoznavanje i odazivanje na određena osećanja.
KO NAM SERVIRA VIĐENJE LJUBAVI
U savremenim zapadnim društvima važnu ulogu uoblikovanju naših viđenja i ponašanja vezanih uz ljubav imaju pre svega masovni mediji. Masovni mediji stvaraju ideale, koji su odraz naših želja, snova, strahova i opsesija, te pružaju interpretativne obrasce pomoću kojih ulazimo u kulturološki očekivane uloge i ljubavne odnose. Snaga tehničknih sredstava vidljiva je i u uticaju u stvaranju ideala lepote odnosno „predmeta“ požude. Lepota postaje sve jasnije standarizovana i sve se više izmiče ličnim sklonostima – kaže De Ružemon. Isti autor primećuje da „sloboda strasti“ proizlazi iz statistika o reklamama. Na muškarca koji misli da želi „svoj tip žene“, intimno utiču trenutni trendovi.
MOŽEMO SAMO PRETPOSTAVITI…
Konstrukcija ljubavi uvek je društvena i individualna, između društvene situacije prikazivanja stvari i toga kako ih pojedinac interpretira. Ljubav je, kako se čini, nešto poput naučene »veštine i sposobnosti za osećanje«, što se usvaja putem normi i prezentacija koje razvija kultura.
Podeli ovu vest sa prijateljima na FACEBOOK-u. 
Izvor: S media, foto: Guliver/Thinkstock