EGO (engl. ego), jedna od tri komponente psihičkog aparata, u Frojdovoj strukturnoj podeli. Nalazi se kao središnja instanca ličnosti, između Ida sa jedne i Super Ega sa druge strane. Nastaje pri sudaru Ida sa spo-ljašnjom stvarnošću i prvo se razvija kao te-lesni Ego. Njegova prva i najvažnija uloga jeste prilagođavanje stvarnosti. Ego se u tom procesu upravlja principom realnosti, koji podrazumeva više sigurnosti u procesu zadovo-ljenja nagonskih potreba. Druga važna fun-kcija Ega je organizovanje i integracija pojedinih psihičkih funkcija u skladnu celinu. Jedan deo Ega je svestan, ali su mnoge njegove radnje automatske i nesvesne. Izuzev Ida i spoljnje sredine, na Ego deluje i kaž-njavajući Super Ego, čije nezadovoljenje vodi u osećanje manje vrednosti ili krivice. Dinamična funkcija Ega ogleda se u njegovoj sposobnosti da uspostavi harmoniju, homeostazu između Ida, spoljnje sredine i Super Ega. Osim takvog, klasičnog Frojdovog pristupa, prema Ego-psihologiji, Ego se može shvatiti kao autonomna instanca, sa sopstve-nim izvorom energije i ciljevima.