O veštačkim zaslađivačima se često priča, ali i dalje malo toga konkretnog kaže. Neki ih predstavljaju kao hemijsko zlo koje loše utiče na organizam, a neki kao spas od epidemije šećera koja nas je zahvatila širom sveta. Hajde da zato malo pogledamo šta kažu činjenice, jer samo činjenice mogu da pomognu da donesete pravu odluku po pitanju toga da li ih treba koristiti u ishrani.
O veštačkim zaslađivačima se često priča, ali i dalje malo toga konkretnog kaže. Neki ih predstavljaju kao hemijsko zlo koje loše utiče na organizam, a neki kao spas od epidemije šećera koja nas je zahvatila širom sveta. Hajde da zato malo pogledamo šta kažu činjenice, jer samo činjenice mogu da pomognu da donesete pravu odluku po pitanju toga da li ih treba koristiti u ishrani.
Odakle dolaze?
Kako ne bismo zalazili previše u objašnjavanje hemijskih procesa, treba reći samo da su veštački zaslađivači u stvari organska jedinjenja koja su hemijski veoma dobro proučena – u pitanju su šećerni alkoholi koji imaju strukturu sličnu alkoholima ali i šećerima, i zato izazivaju taj sladak ukus na jeziku, ali nemaju nikakvu nutritivnu i veoma slabu (ili čak nikakvu!) kalorijsku vrednost.
Kako se proizvode?
Proizvode se „veštačkim“ putem u smislu da se ugljeni hidrati iz voća hemijski obrađuju. Ipak,ta obrada pre svega znači da se u kontrolisanim uslovimareprodukuje proces koji se i inače spontano događa u prirodi, jer šećerni alkoholi nastaju i sami od sebe, spajanjem amino-kiselina.
Utiču li na zdravlje?
Veštačkih zaslađivača ima u mnogim namirnicama i sve više se zbog njihove zastupljenosti opravdano pitamo kakve posledice ima njihovo konzumiranje. Zato su o njima urađene stotine studije, od strane različitih organizacija, uključujući i najviša regulatorna tela zadužena za kvalitet i bezbednost hrane, američki FDA i evropski EFA. Tokom prethodnih 40 godina, 5 veštačkih zaslađivača je prošlo najstroži kriterijum – a to je da nijedna studija nije utvrdila nikakav negativan zdravstveni efekat vezan za njih. To su saharin, acesulfam, aspartam, neotam i sukraloza. Pored njih, odobrena je i stevia, koja je zapravo ekstrakt istoimene biljke, i zbog toga što ipak sadrži određene kalorije svrstava se među niskokalorijske zaslađivače.