Kako se praznici ne bi završili dobitkom u telesnoj masi i pogoršanjem zdravstvenog stanja, što je uobičajena pojava, pre pripreme različitih đakonija treba razmisliti i prirediti porodici i prijateljima prijatno i zdravo gustativno iznenađenje.
Kako se praznici ne bi završili dobitkom u telesnoj masi i pogoršanjem zdravstvenog stanja, što je uobičajena pojava, pre pripreme različitih đakonija treba razmisliti i prirediti porodici i prijateljima prijatno i zdravo gustativno iznenađenje
Brojni praznici su pred nama, a sa njima i okupljanje za bogatim trpezama.
Tada se uobičajeno konzumira previše hrane i pića, pa se dešava da unesemo nekoliko hiljada kalorija samo u jednom obroku dok isprobavamo predjela, slane pite, salate sa majonezom, pečenja, sarme, torte….
Profesor dr Budimka Novaković, dijetoterapeut sa Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, objašnjava da praznici, građanski ili religijski, imaju za cilj da se neki dan ili događaj obeleži i oda poštovanje, a ne da se konzumira velika količina hrane. Jer, tokom praznika treba sa se družimo sa dragim ljudima, a ne da danima pripremamo praznične obroke. Praznična trpeza treba da je saglasna sa zdravljem domaćina i gostiju.
A šta može da se nađe na njoj, šta bi trebalo da čini predjelo, glavno jelo i desert?
– Kako se praznici ne bi završili dobitkom u telesnoj masi i pogoršanjem zdravstvenog stanja, što je uobičajena pojava, pre pripreme različitih ,,prazničnih đakonija” treba razmisliti i prirediti porodici i prijateljima prijatno i zdravo gustativno iznenađenje:
predjelo: umesto raznoraznih pita, prerađevina od mesa, masnih sireva i visokoenergetskih salata, pripremite više vrsta salata od sirovog povrća i mahunarki, začinjenih sa limunom i nekoliko kapi hladno ceđenog ulja. Pečena bundeva može da bude osnov za različita atraktivna predjela u kombinaciji sa niskomasnim sirevima i drugim sirovim povrćem i raznovrsnim začinima;
glavno jelo: različite čorbe od povrća sa vrlo malo soli i bez dodataka jelima, grilovana riba ili meso, grilovane pečurke, salata;
desert: umesto kolača poslužite pečenu dunju, sirovo voće uz manje količine sirovog jezgrastog voća;
jedna čaša vina je dovoljan pratilac prazničnog obroka.
Umerenost na prvom mestu
Na pitanje, koliko je važno da budemo umereni, ali i kako da izbegnemo konzumiranje 5.000 kalorija tokom jedne večeri, profesor dr Budimka Novaković ističe da je umerenost u konzumiranju hrane važna kako za fizičko tako i za mentalno zdravlje svakog dana pa i tokom praznika.
– Lekari i zdravstveni profesionalci urgentne medicine imaju ,,pune ruke” posla tokom prazničnih dana zbog neumerenog konzumiranja hrane i pića. Praznične dane iskoriste za izlazak iz kuće i neki oblik fizičke aktivnosti, dovoljno je hodanje jer se i na taj način izbegava konzumiranje hrane, a potroši se i određena količina energije. Količina hrane koja se priprema treba da je dovoljna za jedan obrok da se višak hrane ne bi odlagao za druge dane sa komentarom ,,šteta je baciti”. Deci ne treba poklanjati slatkiše tokom praznika, već slobodno vreme i neki oblik zajedničke fizičke aktivnosti – smatra dr Novaković.
Kontrolisanje porcija
Kontrola veličine porcija je važna uvek, a tokom praznika posebno jer se najćešće konzumira hrana visoke energetske gustine, a najveći deo vremena se provodi u sedenju. Kontrola veličine porcije započinje još tokom pripreme prazničnih obroka i treba pripremiti količinu hrane za predviđeni broj osoba.
– Da bi se smanjila energetska gustina prazničnih obroka i omiljenih napitaka preporuka su niskokalorijski zaslađivači koji omogućavju kozumiranje omiljene hrane ili napitaka bez dodavanja šećera – ističe dr Novaković.
A koje su posledice prejedanja?
Dr Novaković podseća da neumereno kozumiranje hrane i pića tokom prazničinih dana najčešće ishoduje povećanjem telesne mase, različitim gsatrointestinalnim tegobama, pogoršanjem vrednosti šećera i masnih materija u krvi, povećanjem krvnog pritiska, a nažalost i neželjenim događajima kao što su srčani i moždani udar.