METALOTIONEIN
(engl. metallothionein), protein sposoban da vezuje višak metala, ograničava koncentraciju
slobodnih jona i smanjuje citotoksičnost jona neesencijalnih metala (kadmijum, barijum i dr.). Pri
tom je očuvano korišćenje esencijalnih oligoelemenata (cink, bakar i dr.) za određene biološke
funkcije. Sinteza metalotioneina je genski re-gulisana, teški metali indukuju njihovu sintezu
povećavajući kapacitet vezivanja metala u ćeliji, a time i veću toleranciju ćelija za štetne efekte
metala. Metali su spojeni s metalotioneinima u termodinamičke stabilne komplekse isključivo
tiolskim vezama. U nekim tkivima indukcija sinteze metalotioneina predstavlja visokospecifičan
fenomen. Sadržaj metala u metalotioneinu vrlo je različit i zavisi od organa, tkiva i ekspozicije
teškom metalu. Postoje dva izomera metalotioneina ili više njih, koji se grupišu u dve klase:
metalotionein I (MT-I) i metalotionein II (MT-II), a svaka klasa sadrži različite izoproteine koji ih
dele na MT-IA, MT-IB, MT-IC itd. Metalotionein III (MT-III) specifičan je metalotionein mozga, a
metalotionein IV (MT-IV) prisutan je u tkivima koja sadrže skvamozne epitelne ćelije