Nebrojena istraživanja su pokazala da postoje sledećih 10 osnovnih poremećaja komunikacije između polova:
Zbunjivanje. Dešava se u situacijama kada partneri u komunikaciji prvo govore jedno, a nedugo potom, potpuno suprotno. Ponekad u potpunosti negiraju svoje prvobitne tvrdnje (bilo direktnom negacijom, bilo insistiranjem da ih druga strana nije dobro razumela).
Nebrojena istraživanja su pokazala da postoje sledećih 10 osnovnih poremećaja komunikacije između polova:
Zbunjivanje. Dešava se u situacijama kada partneri u komunikaciji prvo govore jedno, a nedugo potom, potpuno suprotno. Ponekad u potpunosti negiraju svoje prvobitne tvrdnje (bilo direktnom negacijom, bilo insistiranjem da ih druga strana nije dobro razumela).
Sitničarenje. Narod ovo zove traženje dlake u jajetu. Insistiranje na sitnicama onemogućava da se razjasne krupniji problemi, kao i da se naprave prioriteti u komunikaciji.
Neuočavanje pozitivnog. Stalna usmerenost na negativno dovodi do tendencije koja se zove kriticizam. Najčešća posledica toga je da se druga osoba oseća napadnuto i teži ili da se povuče iz odnosa ili uzvraća napadom, što neizbežno dovodi do konflikta.
Nejasnoća i neodređenost. Ovde je u pitanju tendencija da se nejasno izražavaju i neodređeno objašnjavaju svoji stavovi. Svi mi znamo bar jednu takvu osobu. U narodu se za ovaj poremećaj kaže: “Ne može čovek da ga uhvati ni za glavu ni za rep “.
Okrivljavanje. Pod ovim se podrazumeva insistiranje da je partner odgovoran za neki problem i/ili grešku, kao i da zbog toga treba da se oseća krivim.
Neproverene tvrdnje. To je insistiranje na sopstvenim subjektivnim tumačenjima tuđih reči i ponašanja, bez proveravanja da li smo shvatili šta je druga strana zaista ravala da kaže.
Neprihvatanje različitog mišljenja. U pitanju je tendencija da se samo sopstveni stav smatra ispravnim i tačnim i insistiranje da postoji samo jedna istina, tj. da je svako drugačije mišljenje automatski netačno. Ovo dovodi do zahteva drugoj strani da od svog mišljenja odustane.
Negiranje sopstvenih emocija. Ovde je u pitanju neslaganje između verbalnog i neverbalnog govora. Osoba tvrdi da se ne oseća onako kako se zaista oseća, tj. ono šta govori i kako se ponaša se ne slaže. To je pogubno za komunikaciju, jer je sagovornik tada u dilemi čemu da veruje.
Izbegavanje diskusije zbog mogućnosti svađe. Kada ovo postane čest način ponašanja partneri imaju problem, jer se komunikacija ograničava na površne teme, koje nisu od suštinske važnosti za vezu. Takođe, propuštaju da razgovorom razreše postojeće probleme.
Vređanje partnera. Pod ovim se misli na nazivanje partnera pogrdnim imenima, psovanje, rno verbalno emocionalno povređivanje partnera.
Pročitajte ponovo koje su vrste poremećaja u partnerskoj komunikaciji i zaokružite crvenom bojom sve one koje su karakteristične za vas, a sve one koje su po vašem mišljenju karakteristične za vašeg partnera plavom bojom. Ukoliko vam se neki poremećaji poklope, to su oblasti na koje posebno treba da obratite pažnju, jer su to potencijalne oblasti konflikta u vašem odnosu.