Zona komfora je naše savršeno mesto, toplo i bezbedno gnezdo, u kom nam je sve poznato, i ono dobro i ono loše. Tu nema nikakvih iznenađenja, promena, straha od nepoznatog, bola, razočaranja…
Zašto je dobro napuštati svoju sigurnu zonu?
Zona komfora je naše savršeno mesto, toplo i bezbedno gnezdo, u kom nam je sve poznato, i ono dobro i ono loše. Tu nema nikakvih iznenađenja, promena, straha od nepoznatog, bola, razočaranja… Tu je samo opori ukus dosade, ali on se lako spira dobro poznatim i bezbroj puta ponovljenim izgovorima (ma ne mogu ja to, nije to za mene, drugi to znaju bolje od mene, dobro mi je tu gde sam, šta će mi to).
Zanimljivo je da zonu komfora možemo da napustimo kad god hoćemo, jer se njena vrata nikada ne zaključavaju. Ipak, retki su oni koji to zaista i urade. Zašto? Zato što je svet van sigurne zone nepoznat, pun izazova, ali i napora, razočaranja, pun lepih iznenađenja, ali i poraza. I, kada jednom iskuse „teskobu“ promena u tom svetu, većina ljudi se obično, sa još više uverenja da nije ni trebalo da je napuštaju, vraća u svoj sigurni svet, u svoju zonu komfora.
Ali, ako želite promene, ako vas privlače izazovi, ako vas zanima gde su vaše granice, ako želite da širite svoje vidike, ako… uradite nešto potpuno drugačije nego što inače radite… Bilo šta, makar i sitnicu. Jer svaki put počinje tim malim, prvim, korakom.
Izlazak iz zone komfora je stalna borba, i ne zavaravajte se da ćete, kada je jednom napustite, biti zauvek van nje. Naprotiv. Vraćaćete joj se u početku često, a onda sve ređe. Vraćaćete joj se svaki put kada vam bude teško da menjate svoje navike, kada poželite svoj mir, kada vam se učini da nešto nema svrhu, kada vas neko povredi, kada se razočarate. I to je skroz OK. Ali, kada iskusite promenu, kada osetite dah novog, drugačijeg sveta, biće vam lakše da je ponovo napustite. Niko ne može da vam obeća da je ovaj proces lak. Ali, ono što je izvesno je da će biti drugačiji od svega poznatog do sad.
Zonu komfora je zgodno uporediti sa udobnim, starim cipelama, a izlazak iz nje sa novim, nerazgaženim. Zamislite da godinama nosite iste cipele. Da, one su udobne, i slažu vam se uz većinu stvari, i ne žuljaju vas, i baš ste se navikli na njih. Jeste da su se malo izgulile, i izborale i ofucale, i malo su demodirane, al’ u njima možete baš dugo da hodate, a da vas ne zabole noge. Gledate u izlogu ove nove, deluju nekako tvrdo, sigurno su neudobne. Dobro, moderne su, imaju sjaj kakav samo nova obuća ima, a i boja bi vam se slagala uz novu garderobu, ali šta ako vas nažuljaju!? Šta ako se ne razgaze ni posle nedelju dana? Ma, izguraćete još jednu sezonu u svojim dobrim, starim cipelama.
Ali, doći će dan kada će se stare pocepati i nećete više moći da uživate u dobro poznatom kalupu. Doći će dan kada ćete ipak morati da kupite druge – nove. Da, obućete nove, sjajne, moderne cipele. Da, nažuljaće vas, i, da, žulj će proći – tako je bilo i sa onim starim kada su bile nove, samo ste to zaboravili. I, da, obućete ih ponovo posle kraće pauze, i da, nažuljaće vas opet, samo ovog puta ste bili spremni i stavili flaster, pa je žulj manji. Da, dobijaćete žuljeve izvesno vreme – dobijaćete vaša nova iskustva. I kada bol prođe, a oni zarastu, uživaćete u novim cipelama, i čudićete se sebi zašto ste tako dugo nosili one ofucane i stare?
Dakle, koje cipele ćete danas obuti – nove ili stare? Izbor je vaš.