Aspartam se normalno vari, što znači da oslobađa kalorije, ali zbog velike slatkoće, količina aspartama koja se unosi je dovoljno mala da bi se smatrao nekaloričnim.
Opis
Aspartam (INS 951, E 951) je niskokalorični zaslađivač. To je dipeptid koji sadrži dve amino-kiseline, asparaginsku kiselinu i fenilalanin, dve gradivna materijala proteina.
Amino-kiseline u aspartamu se prirodno nalaze u većini hrane koja sadrži protein, uključujući meso, mlečne proizvode i povrće.
RELATIVNA SLATKOĆA
Oko 200 puta slađi od sukroze.
METABOLIZAM
Aspartam se normalno vari, što znači da oslobađa kalorije, ali zbog velike slatkoće, količina aspartama koja se unosi je dovoljno mala da bi se smatrao nekaloričnim.
Tokom varenja, aspartam se razlaže na fenilalanin, asparaginsku kiselinu i malu količinu organskog jedinjenja metanola. Fenilalalin je osnovna amino-kiselina. Metanol se prirodno nalazi u organizmu i mnogim vrstama hrane. Nivo metanola u aspartamu je beznačajan u odnosu na nivo u brojnim vrstama prirodne hrane. Na primer, sok od paradajza sadrži šest puta više metanola u porciji jednakoj kao porcija bezlkoholnog napitka zaslađenog aspartamom.
PREDNOSTI
- Ima ukus kao šećer
- Poboljšava i pojačava ukuse, naročito citrusa i drugog voća
- Kalorije u hrani i napicima mogu da se smanje ako se šećer zameni aspartamom. Veoma mala količina aspartama sa 1/10 kilokalorije proizvodi isti stepen slatkoće kao kašičica šećera sa 16 kilokalorija.
- Ne doprinosi oštećenju zuba
PRIMENA
Aspartam se koristi da zasladi razne vrste hrane i pića i kao stoni zaslađivač. Koristi se u poznatim robnim markama sledećih vrsta hrane i pića:
- gaziranih bezalkoholnih pića
- sokova
- pudinga, kremova, želea
- cerealija
- deserta i šlagova
- stonih zaslađivača (tablete i prah)
- bezalkoholnih pića u prahu
- žvakaće gume
- voćnih konzervanasa
- smrznutih deserta
- mlečnih proizvoda
- džemova i namaza
- slatkiša
- tople čokolade
- multivitamina
- dražeja za osvežavanje daha
- farmaceutskih proizvoda
BEZBEDNOST
Aspartam je jedan od najobimnije testiranih sastojaka koji se koriste u hrani. Aspartam je bezbedan i odobren za osobe sa dijabetesom, trudnice, dojilje i decu.
STATUS
Aspartam su odobrili za upotrebu Zajednički komitet o aditivima u hrani (JECFA) UN Organizacije za hranu i poljoprivredu i Svetske zdravstvene organizacije (1981), Agencija za hranu i lekove (FDA) Sjedinjenih Američkih Država i Naučni komitet za hranu (SCF) Evropske komisije – sadašnja Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA). SCF je potvrdio mišljenje o bezbednosti aspartama u decembru 2002. godine.
Aspartam je odobren za upotrebu u Evropskoj uniji na osnovu Direktive o zaslađivačima br. 94/35/EC i u više od 90 zemalja širom sveta.
Aspartam je u širokoj upotrebi u istočnoj i zapadnoj Evropi, SAD-u, Kanadi, Južnoj Americi, Australiji i Japanu.
PREPORUČENI DNEVNI UNOS
Preporučeni dnevni unos aspartama je 0-40 mg/kg telesne težine koji su definisali JECFA i SCF, sadašnja EFSA. FDA je odredila da je preporučeni dnevni unos aspartama u SAD-u 0-50 mg/kg telesne težine.