Imunološki (odbrambeni) sistem organizma je neraskidivo povezan sa zdravljem. Oslabljen imunitet je povezan sa češćom pojavom pre svega infekcija i raka. Nasuprot tome, postoje autoimunske bolesti sa preterano aktivnim imunološkim sistemom što dovodi do hroničnog zapaljenja i oštećenja organa.
Imunološki (odbrambeni) sistem organizma je neraskidivo povezan sa zdravljem. Oslabljen imunitet je povezan sa češćom pojavom pre svega infekcija i raka. Nasuprot tome, postoje autoimunske bolesti sa preterano aktivnim imunološkim sistemom što dovodi do hroničnog zapaljenja i oštećenja organa. U reumatoidnom artritisu su pogođeni zglobovi što može dovesti do teške nesposobnosti i nepodnošljivog bola. Izvesni načini ishrane i namirnice (hrana sa visokim sadržajem vitamina C, zeleni čaj) mogu smiriti aktivnost imunološkog sistema i sprečiti zapaljenje. Oni to ostvaruju putem povećanja broja regulatornih T ćelija, što vraća aktivnost imunološkog sistema na normalne nivoe.
Često se postavljaju sledeća pitanja:
– Koji su to režimi ishrane i vrsta namirnica koji mogu smanjiti zapaljenje i autoimunost kod bolesnika sa reumatoidnim artritisom?
– Da li postoje dokazi i istraživanja koja potvrđuju efikasnost određenog načina ishrane u reumatoidnom artritisu?
– Kakav je uticaj ishrane na zdravlje creva?
– Da li se sa biljnom ishranom i izostavljanjem životinjskih proizvoda pokrivaju sve potrebe organizma, pre svega za proteinima?
– Da li dodaci ishrani poput začina utiču na zapaljenje i autoimunost?
Na osnovu najnovijih istraživanja, sirova veganska živa ishrana kao najzdraviji način ishrane je dijetetski režim koji se preporučuje bolesnicima sa reumatoidnim artritisom. Veganska ishrana podrazumeva uzimanje sirove biljne hrane u prirodnom i neobrađenom stanju što znači da nije zagrevana niti kuvana iznad 40 stepeni. Na taj način je sačuvana aktivnost enzima i antioksidanasa u svom izvornom obliku, koji se uništavaju kuvanjem. Živa ishrana uključuje i fermentisanu hranu koja sadrži visoke nivoe korisnih bakterija kao što je Lactobacillus, kao i ishranu sa upotrebom klica koje imaju korisne enzime proizvedene za vreme klijanja. Postoje jasni dokazi da sirova živa ishrana ima najniži zapaljenski potencijal i imunoprovokativni potencijal. Jedna zanimljiva studija je sprovedena u Finskoj sa bolesnicama koje su imale hroničan i aktivan reumatoidni artritis. Podeljene su u dve grupe i jedna grupa je dobijala nekuvanu, živu hranu dok se druga grupa hranila uobičajeno (svaštojedi) tokom mesec dana. Živa hrana je podrazumevala upotrebu putera od badema, jabuke, avokado, banane, cveklu, borovnice, šargarepu, karfiol, fermentisanu hranu (turšija), smokve, beli kuk, proso, crveni kupus, alge, susam, klice (mungo pasulj, sočivo, pšenica), jagode, semenke suncoketa, tamari sos, proklijalu pšenicu i tikvice. Upotreba životinjskih proizvoda je bila zabranjena. Uzimani su uzorci krvi i stolice i stepen poboljšanja simptoma je okarakterisan kao „visok“ i „nizak“. Nakon samo mesec dana, 30% bolesnica na veganskoj ishrani je bilo u grupi sa visokim poboljšanjem simptoma i pokazateljima upale u krvi, dok nijedan bolesnik iz kontrolne grupe nije dobio visok rezultat. Sadržaj bakterija stolica (mikrobioma) u veganskoj grupi se značajno promenio, ali ne i u kontrolnoj grupi. Ovi nalazi pokazuju da živa ishrana može poboljšati simptome reumatoidnog artritisa i pokrenuti promene u mikrobiomu creva.
Ishrana bogata povrćem i siromašna životinjskim belančevinama stišava zapaljenje i sprečava rasplamsavanje simptoma ili povratak bolesti. Takva ishrana je vegeterijanska ishrana sa malim sadržajem životinjskih belančevina (mleko, jaja) i mediteranska ishrana (riba). Istraživanja su pokazala da kod bolesnika sa reumatodnim artritisom koji su na režimu zdrave ishrane (vegeterijanska i mediteranska) trostruko je niža mogućnost povratka bolesti u odnosu na bolesnike koji se hrane klasičnom, zapadnjačkom ishranom. Zdrava ishrana podrazumeva upotrebu svežeg voća i povrća, mahunarki, orašastih plodova, integralnih (neobrađenih) žitarica i ekstradevičanskog maslinovog ulja sa vrlo niskim unosom ribe, živine, jaja i mlečnih proizvoda, šećera i soli, bez alkohola, mesa i zasićenih masti životinjskog porekla. Nasuprot tome, klasična zapadnjačka ishrana je obuhvatala upotrebu crvenog mesa, mesnih prerađevina, belog brašna, šečera, soli i zasićenih masti. Analiza uzoraka stolice je pokazala da su učesnici na biljnoj ishrani imali 35% više nivoe crevnih bakterija zvanih Lachnospiaceae koje prozvode masne kiselina srednje dugih lanaca koje imaju protivzapaljensko dejstvo. One smanjuju imunološki odgovor što može suzbiti aktivnost bolesti.
Jedna od varijanti zdrave ishrane je makrobiotička ishrana koja može biti korisna kod bolesnika sa reumatoidnim artritisom. Ona se takođe zasniva na unošenju živih namirnica bez otrova (toksina) pri čemu se tačno preporučuje udeo određenih životnih namirnica. Tako npr. organska cela zrna – smeđi pirinač, ječam, ovas i heljda treba da pokrivaju ½ celokupnog unosa hrane. Lokalno organsko voće i povrće treba da pokrije 1/4 celokupnog unosa hrane, dok supe od povrća, lebleblija, pasulja, sočiva i miso (fermentisana soja) drugu 1/4 unosa hrane.
Svi ovi zdravi načini ishrane utiču povoljno na sadržaj korisnih bakterija u crevima, tzv. mikrobiom. Poremećaj crevnog mikrobioma (disbioza) je jedan od ključnih faktora koji pokreće telo da proizvodi antitela koja uzrokuju autoimune bolesti. Istraživanja su pokazala da smanjenje korisnih bakterija zaista postoji kod bolesnika sa reumatoidnim artritisom i drugim autoimunskim bolestima (multipla skleroza, celijakija, zapaljenska bolest creva).
Tri osnovna pravila za negovanje mikrobioma su:
1) jedite mnogo vlakana iz integralne hrane (neprerađene žitarice, mahunarke, voće);
2) jedite što manje životinjskih belančevina koji utiče da bakterije stvaraju više zapaljenja u crevima;
3) jedite što više sveže hrane, a manje prerađene.
Veštačka, industrijski proizvedena hrana sadrži brojne dodatke, boje, konzervanse, pojačivače ukusa i zaslađivače. Svi oni loše utiču na naš mikrobiom i zdravlje. S druge strane, biljna hrana je odličan izvor vlakana i aktivnih materija koje hrane i stimuliša zdrav mikrobiom. Voće, povrće (brokoli, karfiol, kupus, kelj, rukola, pasulj) i orašasti proizvodi (orasi) menjaju mikrobiom povećanjem broja korisnih bakterija koje deluju antizapaljenski, pomažu u regulisanju šećera i holesterola u krvi i poboljšavaju imunitet. Sem toga, tradicionalna fermentisana hrana (turšija) i mlečni proizvodi (jogurt, sir, kefir) koji sadrže korisne bakterije dodaju raznovrsnost bakterijama u crevima. To su tzv. prebiotici koji služe kao hrana probioticima, tzv. korisnim bakterijama. Korisne crevne bakterije takođe bujaju od kakaoa, voćnih sokova (nar, brusnica, grožđe konkord), crvenog vina, čajeva od crnog do zelenog čaja.
Činjenica je da ishrana sa mnogo povrća, voća, integralnih žitarica i zdravih masti iz maslinovog ulja, orašastih plodova, avokada, lanenog i drugog semena predstavlja zdravu ishranu. Zdrave oblike ishrane objedinjuje još nešto: meso i mesne prerađevine su u njima veoma malo zastupljeni ili ih uopšte nema, dok je potrošnja mlečnih proizvoda i jaja mala. Da li je ovakva ishrana dovoljna za zadovolji potrebe organizma, pre svega u proteinima? Apsolutno da. Zabluda da su biljne belančevine poreklom iz mahunarki manje vredne od životinjskih i da moramo da ih nekako složeno kombinujemo. Savremeni podaci to potpuno demantuju: naše telo belančevine potpuno razlaže i ponovo ih sklapa onako kako je to njemu potrebno – bez obzira da li su biljnog ili životinjskog porekla. Biljne masnoće u neprerađenom obliku su zdrave, zbog visokog sadržaja nezasićenih masnih kiselina. Nasuprot tome, životinjske masnoće su pune zasićenih masti koje podstiču zapaljenje i doprinose razvoju ubrzane ateroskleroze. Sem masnoća, semenke (bundeve, suncokreta, susama) su bogate mikroelementima. Posebno značajne su semenke susama koje su pune kalcijuma koji je neophodan za zdravlje kostiju i čestu osteoporozu kod bolesnika sa reumatoidnim artritisom. Kalcijum iz susama je mnogo pogodniji za ugradnju u ljudske kosti umesto kalcijuma iz mleka koji je njen ugradnji u krupne kravlje kosti. Što se tiče ugljenih hidrata, oni su u svom prirodnom obliku kao integralni hleb, integralne testenine i integralni pirinač zdravi i smanjuju rizik od srčanog i moždanog udara. Nasuprot tome, uzimanje brzo razgradivih ugljenih hidrata od šećera do belog hleba dovodi do brzog lučenja insulina i insulinu sličnom faktora rasta 1 (IGF-I) koji podstiču zapaljenje i brojne druge patološke procese u organizmu. Zbog toga njih treba isključiti iz ishrane bolesnika sa reumatoidnim artritisom. Biljna ishrana podrazumeva upotrebu začina i začinskih bilja. Na samom vrhu spiska najzdravijeg začinskog bilja i začina nalazi se kurkuma – živopisan zacin pun ukusa. Postoje ispitivanja koje pokazuju da je kurkuma efikasna u lečenju bolesnika sa reumatoidnim artritisom u minimalnoj dozi, ¼ kašićice svakog dana. Najbolje je konzumirati u kombinaciji sa crnim bibrerom, koji za 2.000 puta povećava apsorpciju kurkume. Oprez je potreban kod bolesnika sa kamenjem u žučnoj kesi i bubrezima.
Iz svega navedenog, može se zaključiti da je adekvatna ishrana i upotreba pojedinih namirnica izuzetno važna kod bolesnika sa reumatoidnim artritisom i može doprineti smanjenju zapaljenja i poboljšanju funkcionalne sposobnosti obolelih. Zdrava ishrana mora biti deo životnog stila ovih bolesnika i oni sami moraju da preuzmu odgovornost za svoje zdravlje.
Doc dr Vera Milić