Niskokalorični zaslađivači koriste se u industriji hrane i pića u Evropi još od otkrića saharina 1879. Tokom poslednjih 30 godina, raspon zaslađivača raspoloživih za razvoj hrane i pića dramatično se povećao uključivši tako acesulfam –K, aspartam, sukralozu, neotam a, sada i steviol glikozide. Novi izvori zaslađivača bez kalorija i dalje se razvijaju. Od 1994. godine propisi koji dozvoljavaju njihovu upotrebu usklađeni su, dopuštajući upotrebu svih odobrenih zaslađivača širom Europske unije.
Niskokalorični zaslađivači koriste se u industriji hrane i pića u Evropi još od otkrića saharina 1879. Tokom poslednjih 30 godina, raspon zaslađivača raspoloživih za razvoj hrane i pića dramatično se povećao uključivši tako acesulfam –K, aspartam, sukralozu, neotam a, sada i steviol glikozide. Novi izvori zaslađivača bez kalorija i dalje se razvijaju. Od 1994. godine propisi koji dozvoljavaju njihovu upotrebu usklađeni su, dopuštajući upotrebu svih odobrenih zaslađivača širom Europske unije.
Stevija – novi zaslađivač iz prirodnog izvora
Stevia rebaudiana (stevija) je južnoamerički grm koji raste u Južnoj Americi i vekovima se koristi kao tradiocionalni zaslađivač za čajeve i ostale napitke. Lišće stevije sadrži prirodni zaslađivač, steviol glikozide. Dva glavna sastojka koja nalazimo u steviji – steviozidi i rebaudiozidi i do 300 puta su slađi od šećera i stoga se mogu koristiti za zaslađivanje hrane i pića bez dodatnog unosa kalorija. U Japanu se stevija koristi već 40 godina, gde su ujedno sprovedene brojne studije vezane za sigurnost njene upotrebe.
Evropska agencija za sigurnost hrane (EFSA) odobrila je zaslađivače izrađene od stevije za upotrebu u hrani i pićima 14. novembra 2011.
Jedan od najjednostavnijih načina za prevenciju telesne težine je smanjenje kalorija u prehrani odnosno zamena šećera u hrani koja sadrži dodatni šećer zaslađivačima, poput stevije. Steviju mogu konzumirati svi, nema glikemijsko opterećenje, pa je samim time izvrstan izbor u svakodnevnoj prehrani i kao nezaobilazan sastojak zdravog načina života. Povoljno deluje na kardiovaskularni sistem, reguliše nivo glukoze (šećera) u krvi te je kao takva pogodna za obolele od dijabetesa kao i kod onih s problemima metaboličkog sindroma. Mogu je konzumirati deca i odrasli, kao i oboleli od fenilketonurije.
Dostupnost Stevije
Danas je stevija dostupna za potrošače na mnogo načina. Ponekad je to jedini zaslađivač u proizvodu, ponekad je pomešana s drugim zaslađivačima. Stevija se može naći u stotinama proizvoda širom sveta poput zaslađenih čajeva, bezalkoholnih pića, sokova, jogurta, sojinog mleka, proteinskih čokoladica i pekarskih proizvoda. Takođe se može naći u grickalicama, žitaricama, salatama, alkoholnim pićima, žvakaćim gumama, konzerviranom voću i džemovima, poslasticama i kao stoni zaslađivač.
Stevija u prahu je koncentrat, termički stabilan, 300 puta slađi od saharoze (stolnog šećera) tako da su zapravo vrlo male količine potrebne za zaslađivanje namirnica. Prilikom odabira zaslađene hrane i pića, ukus, sigurnost i prirodnost su među najvažnijim atributima koji su na ceni kod evropskih potrošača. Stevija odgovara svim tim važnim zahtevima potrošača i nudi jedinstveni alat za smanjenje kalorija kao prirodni izvor slatkoće.
Iako niskokalorijske zaslađivače mnogi smatraju modernim sastojkom, oni se koriste već više od veka.
U Evropi i svetu, niskokalorijski zaslađivači, kao i ostali prehrambeni aditivi, prolaze rigorozan proces procene. Evropska agencija za sigurnost hrane (EFSA) postavila je prihvatljiv dnevni unos i kontinuirano analizira nove dokaze o svim sigurnosnim pitanjima koja se javljaju. Te mere su garancija potrošačima da su svi niskokalorijski zaslađivači koje je odobrila Evropska agencija za sigurnost hrane sigurna za korištenje u okviru njihovih prihvatljivih dnevnih unosa.
Tags:
Stevia, Stevija, Zasladjivaci, Evropska agencija za sigurnost hrane, EFSA