Sprečavanje neželjene trudnoće korišćenjem hormona može se postići pomoću nesteroidnih i steroidnih hormona. U nesteroidne hormone spadaju agonisti i antagonisti gonadoliberina (GnRH).
Sprečavanje neželjene trudnoće korišćenjem hormona može se postići pomoću nesteroidnih i steroidnih hormona.
U nesteroidne hormone spadaju agonisti i antagonisti gonadoliberina (GnRH). Agonisti sprečavaju ovulaciju, remete folikulogenezu, vrše prevremenu luteolizu, imaju antigonadotropni efekat i mogu izazvati rani abortus. Mehanizam delovanja antagonista je sličan delovanju agonista s tim što su potrebne znatno veće doze u primeni. Iako nesteroidne kontraceptive mogu da koriste i muškarci, ovaj metod kontracepcije se još uvek široko ne primenjuje.
Od steroidnih kontraceptiva koriste se polni hormoni (najčešće kombinovani estrogensko progestagenski ili samo progestagenski) i polni antihormoni (antiestrogen i antiprogestagen). Primenom steroidnih hormona postiže se sprečavanje neželjne trudnoće supresijom ovulacije, delovanjem na cervikalnu sluz koja stvara nepovoljne uslove za prodor spermatozoida i njihov opstanak. Isto tako ovom metodom onemogućava se priprema endometrijuma za inplantaciju oplođenog jajeta, prenos gameta kao i sama funkcija corpus luteuma. U osnovi delovanja steroidnih kontraceptiva je supresija hipotalamusnog izlučivanja GnRH.
Ranije visoke doze hormona danas su u kontraceptivima svedene na minimum, čime se bez štetnih posledica po antikoncepcioni efekat smanjuje opasnost od sporednih i nepoželjnih dejstava. Ali, i pored toga, hormonska kontraceptivna sredstva mogu da koriste samo žene koje nemaju oboljenja jetre ili bubrega i koje nisu sklone tromboembolijama niti gojenju. Zbog toga se pre prepisivanja ovih sredstava mora izvršiti opšti internistički pregled pacijentkinje i potrebni pregledi i analize krvi i mokraće. Neka od neželjenih dejstava koja mogu da prate korišćenje steroidnih kontraceptiva su: gojaznost, glavobolja, napetost u dojkama, psihičke promene, gastrointestinalne smetnje.
Steroidni hormoni u kontraceptivne svrhe mogu se primeniti peroralno kao tablete za svakodnevnu upotrebu (Frilavon. Mycrogunone, Diane 35).
Pretpostavlja se da antikoncepciono dejstvo ovih tableta počiva na sprečavanju ovulacije, odnosno na izazivanju anovulatomih ciklusa supresijom gonadotropne funkcije prednjeg režnja hipofize. Pored toga, koncepcija izostaje i zbog delovanja ovih tableta na endometrijum, cervikalnu sluz i direktno na jajnike. Da bi ovulacija redovno izostajala, potrebno je redovno uzimanje ovih tableta, što je i jedan od nedostataka ove metode. Naime, žena koja ih koristi mora biti veoma tačna u pogledu izvršavanja uputstava. Čim se prestane sa uzimanjem tableta, vraćaju se ovulatorni ciklusi i žena može veoma lako da zatrudni. Isto tako, kod malog broja žena mogu nastupiti privremeno neuredne menstruacije, pa i metroragije. Pri dužem uzimanju kontraceptivnih hormonskih tableta mogu se javiti i izvesne komplikacije koje znatno ograničavaju mogućnost njihove šire primene. Jedna od njih je i atrofija endometrijuma, koja se često sreće kod devojaka i mladih žena i koja može biti praćena amenorejom i neplodnošću. Zbog toga ženama iz ove kategorije ne treba davati hormonske pilule ili ih treba davati veoma obazrivo, sa prekidima i uz stalnu lekarsku kontrolu. Takođe se steroidni hormoni u ovu svrhu mogu davati u vidu mesečnih injekcija, potkožnih inplantata, vaginalnih prstenova i intrauterinih uložaka.
Kao jedna od novijih metoda koristi se postkoitalna hormonska kontracepcija (Yuspejeva) koja se primenjuje u okviru 72 sata posle koitusa i to uzimanjem dve tablete, pa još dve tablete nakon dvanaest sati od prvog uzimanja.