Oplođenje predstavlja prodiranje spermatozoida u jajnu ćeliju žene. To se dešava u ampularnom delu jajovoda. Posle toga oplođena jajna ćelija se spušta u materičnu duplju i usađuje u za to pripremljenu sluzokožu materice.
Oplođenje predstavlja prodiranje spermatozoida u jajnu ćeliju žene. To se dešava u ampularnom delu jajovoda. Posle toga oplođena jajna ćelija se spušta u materičnu duplju i usađuje u za to pripremljenu sluzokožu materice. Tako nastaje trudnoća. Prema tome, osnovni uslov za nastanak normalne trudnoće je prolaznost vagine, materične šupljine i jajovoda. Ako na ovim organima postoje anatomske prepreke koje sprečavaju mogućnost susreta spermatozoida sa jajnom ćelijom ne postoji mogućnost nastanka začeća. Čest uzrok tome je neprohodnost jajovoda bilo usled zapaljenjskih procesa na njima, tumora ili njihovog operativnog odstranjenja (često zbog vanmaterične trudnoće). Takve žene bile su suočene sa apsolutnim, odnosno definitivnim, sterilitetom.
Iako je ideja o vantelesnom oplođenju i unošenju oplođene jajne ćelije u materičnu duplju postojala već od prve polovine dvadesetog veka, tek je engleskim istraživačima Edwardsu (biologu) i Steptoeu (ginekologu) uspelo da je realizuju 1978. godine. Tada je rođena prva beba posle vantelesnog oplođenja. Uspeh ovih istraživača pružio je nadu i mogućnost rađanja i ženama koje su dotle smatrane definitivno sterilnim.
Indikacije za postupak in vitro fertilizacije (IVF) i embrio transfer (ET) uglavnom potiču od žena, ali u retkim slučajevima mogu poticati i od muškaraca. U 65% slučajeva razlog za vantelesno oplođenje je tubarni sterilitet (odstranjeni jajovodi, zapaIjenjski procesi i tumori na njima). Dalje razloge od strane žena predstavljaju endometrioza i imunološki uzroci neplodnosti. Od strane muškaraca androloški uzroci steriliteta predstavljeni su oligospermijom, astenospermijom i prisustvom većeg procenta patoloških oblika spermatozoida. Ovi uzroci predstavljaju oko 15 % indikacija za vantelesno oplođenje.
Idiopatska neplodnost predstavlja izostanak pojave začeća kod supružnika kod kojih su ustanovljene normalne funkcije genitalnih organa, pri normalnim bračnim odnosima u trajanju od najmanje dve godine. Ona takođe može biti indikacija (u oko 10%) za vantelesno oplođenje.
Da bi se postigao uspeh u vantelesnom oplođenju potrebni su određeni uslovi pod kojima treba da se vrši ova intervencija. Prvi i veoma važan uslov je da su supružnici fizički i mentalno zdrave osobe. Pri tome malo je važna starost muškarca. Nasuprot tome
0 godinama žene treba voditi računa. Najbolji rezultati se postižu ako se vantelesno oplođenje vrši kod mlađih žena, a znatno su slabiji kod žena stariijih od 35 godina. To posebno važi za žene iznad 40 godina kada su trudnoće inače daleko ređe, a komplikacije i spontani pobačaji su znatno češći. Intervencija se ne sme vršiti kod žena koje pate od težih hroničnih oboljenja (bolesti jetre, pluća i bubrega, maligna oboljenja itd.).
Pre intervencije potreban je pregled i priprema bračnih partnera. Ginekološki pregled kod žene treba upotpuniti pregledom ultrazvukom, histerosalpingografijom i eventualno histeroskopijom radi ispitivanja prostranstva kavuma materice i prohodnosti cerviksa
Da bi se dobilo više zrelih jajnih ćelija i time povećala verovatnoća uspešnosti intervencije, sprovodi se stimulacija ovulacije. Pre nastanka ovulacije neophodno je oslobađanje jajne ćelije iz De Grafovog folikula. To se postiže aspiracijom jajne ćelije iz folikula (aspiracija folikula), transvaginalno ili transabdominalno pod kontrolom ultrazvuka, kratko vreme pre ovulacije. Dobijene jajne celije, svaka posebno se identifikuje stereomikroskopom i stavlja u posebnu epruvetu sa medijumom. Epruveta se unese u inkubator i ostaje nekoliko sati do dopunskog sazrevanja jajne celije. Zreli oociti se u inkubatoru drže 2 do 6 sati, a nezreli zavisno od stadijuma zrelosti i duže. U međuvremenu vrši se priprema spermatozoida koji se oslobađaju semene tečnosti i celijskih elemenata. Pripremljeni spermatozoidi se stavljaju u odgovarajuci medijum i drže u inkubatoru od 30 minuta do dva sata na temperaturi od 37 stepeni. Za to vreme dolazi do kapacitacije spermatozoida i akrozomske reakcije, čime se spermatozoid osposobi za prodiranje u jajnu celiju. Dva do tri sata posle dodavanja spermatozoida 50 000 do 100 000 na jednu jajnu čeliju, dolazi do oplođenja. Epruveta sa oplođenom jajnom čelijom stavlja se u inkubator, gde ostaje narednih 24 do 28 sati, odnosno do prve podele posle inseminacije. Dalje deobe javljaju se na oko 12 sati. Vitalni embrioni se brže dele i imaju veće izglede za uspešnu implantaciju. U materičnu šupljinu unose se ubrizgavanjem kroz kateter, u stadijumu od 4 do 8 ćelija. Tu dospevaju na sluzokožu materice koja je pripremljena za implantaciju, odnosno prijem oplođenog jajeta. Implantacija se ne dešava odmah, već tri do četiri dana kasnije.
Ukoliko dođe do trudnoće, truđnica se redovno kontroliše sve do termina porođaja.