Kriptomenoreja (cryptomenorrhoea) je poremecaj koji, naizgled, liči na amenoreju, jer žena koja pati od ovog poremecaja nema spoljašnje menstrualne odlive (krvavljenja).
Kriptomenoreja (cryptomenorrhoea) je poremecaj koji, naizgled, liči na amenoreju, jer žena koja pati od ovog poremecaja nema spoljašnje menstrualne odlive (krvavljenja). Ona, međutim, iako to ne zna redovno menstruira, pošto je funkcija organa koji regulišu nastajanje i odvijanje menstrualnih ciklusa potpuno normalna. Do spoljašnjeg krvavljenja ipak ne dolazi jer na grlicu materice, vaginfilf himenu postoji anatomska prepreka
koja sprečava izlivanje krvi. te se menstrualna krv zadržava u unutrašnjim polnim organimalznad prepreke, odnosno pregrađe~koia u njlma postoji. Ova pregrada ili dijafragma najčesce je urođena, a retko stečena i obično se vida u nivou vagine, u prvom redu iznad samog introitusa. Ona takođe može biti i u gornjim delovima vagine, zatim u visini spoljnog ušća ili duž cervikalnog kanala. Stanje kada u genitalnim organima žene postoji potpuna pregrada koja zatvara vaginu ili kanal~vrata tfialerice naziva se ginatteziia. Ginatreziju cesto izaziva postojanje neperforisanog himena (atresia himenalis). Češce se, međutim, viđa dijafragma u nivou himena koja, u stvari, ne čini himen, vec koja u embrionalnom životu nastaje’ nepotpunom kanalizacijom izlaznog dela vaginalnog kanala nastalog od spoja Milerovih kanala i urogenitalnog sinusa. Prava priroda takve dijafragme, što je, uostalom, od malog praktičnog značaja, ustanovljava se mikroskopskim pregledom preparata. Nalaz pločasto-slojevitog epitela sa obe strane govori o neperforisanom himenu, dok nalaz cilindričnog epitela sa gomje, a pločasto-slojevitog sa donje strane dijafragme govori o nepotpunoj kanalizaciji završnog dela vagine.
Stečena ginatrezija kao uzrok kriptomenoreje veoma je retka. Ona može nastati u visini spoljnog ušca kanala vrata materice, i to obično posle amputacije grlica, konizacije ili rascepa u toku porođaja i njihovog zašivanja i zarašćivanja, posle korišćenja radijuma u terapijske svrhe, elektrokoagulacije ili dejstva hemijskih kaustičnih sredstava u većim koncentracijama. Do potpune ili delimične atrezije grlića, ili čak i šupljine tela materice, može da dovede i gruba kiretaža endocerviksa i endometrijuma kojom se skine sluzokoža i podsluzokožno tkivo. Veoma redak uzrok ginatrežije, a time i kriptomenoreje, može biti i kaustično dejstvo rastvora jakih baza ili kiselina na vaginu ili, takođe, vulvovaginitis u ranom detinjstvu, koji dovodi do međusobnog srašćenja velikih stidnih usana. Ginatrezija u nivou spoljnog ušća ili kanala grlića može se videti i u starosti, kod karcinoma tela i grlića materice, kod senilnog endometritisa ili kolpitisa i tada može biti uzrok piometre.
Iako se u zatvorenoj vagini može skupljati vodnjikav i sluzav sekret (produkt cervikalnih i korporalnih žlezda materice), ipak devojčice sa ginatrezijom do puberteta najčešce nemaju nikakve tegobe. Od puberteta, međutim, kada se uspostavi menstruacioni ciklus i dođe do krvarenja iz materice, menstrualna krv se zadržava iznad pregrade i puni odgovarajuče šuplje organe. Ako je reč o neprolaznom himenu ili o vaginalnoj pregradi postavljenoj u njenom donjem delu, menstrualnom krvlju se najpre ispuni vagina. Tu se krv vremenom zgušnjava i bazične je reakcije zbog nedostatka Dederlajnovih bacila. Pri rektalnorii pregleđu vagina se opipava kao zadebljana elastično-napeta kobasica. Takva promena vagine naziva se hematokolpos. Uskoro se vagina u potpunosti ispuni zgusnutom menstrualnom krvlju, jer menstrualna krv ne može da otiče iz materice, te počne da rasteže njene zidove i ispunjava šupljinu. Menstrualnom krvlju ispunjena materica dobija izgled zaokrugljene elastično-napete lopte. Na taj način nastaje hematometra. Ako se i materična šupljina u potpunosti ispuni menstrualnom krvi, posle toga dolazi do retrogradnog prodiranja krvi u jajovode i do njihovog proširenja. Obično se u takvim slučajevima abdominalni krajevi jajovoda uskoro slepljuju i sraščuju, te ostaju neprolazni. Time se organizam brani od hematoperitoneuma, koji je izvanredno redak u ovim okolnostima. Ovakvo stanje na jajovodima naziva se hematosalpinks. Ono može da bude (i često je) uzrok neplodnosti.
Bolesnice sa ginatrezijom, odnosno kriptomenorejom, za vreme i posle puberteta nerhaju spoljašnje krvavljenje, iako u stvari imaju menstruaciju. One u vreme kada menstruiraju, iako nema spoljašnjeg krvavljenja, osečaju tegobe koje prate menstruaciju, a sem toga i bolove koji se javljaju kao posledica prepunjenosti unutrašnjih polnih organa menstrualnom krvlju i razvučenosti njihovih zidova. Ovo može da dovede i do grčenja materičnog mišiča u toku menstruacije, sa znacima dismenoreje. Ako je ginatrezija posledica neprolaznog himena ili postojanja tanke dijafragme odmah iznad himena, onda se pri spoljnom pregledu u introitisu vagine vidi ispupčena, neprolazna membrana plavičaste boje. Ponekad se same devojke ili njihove majke zabrinu što se i posle puberteta ne javlja menstrualno krvavljenje, pa se obrate lekaru koji otkrije da je u pitanju kriptomenoreja. Češče se, međutim, konsuituje lekar tek kada se ustanovi da dotična osoba ne može da obavlja polne odnose. Veliku dijagnostičku teškoču može da predstavlja ginatrezija sa kriptomenorejom kod duple materice i duple vagine, kada je samo jedna vagina zatvorena pregradom, a druga je šlobodna. Srečom, ovakve anomalije su izvanredno retke.
Terapija kritpomenoreje je operativna i sastoji se u delimicnoj eksciziji, odnosno delimičnom opsecanju i odstranjenju pregrade koja sprečava oticanje menstrualne ki’vi. Samo prosecanje pregrade nije dovoljno jer se ivice rane mogu uskoro slepiti i ponovo zarasti. Ako se dijafragma nalazi dublje u vagini ili u cervikalnom kanalu, po uspostavljanju kanalizacije organa njegovu šupljinu treba otvoriti do odgovarajuce širine. Posle operacije treba obezbediti postepeno slobodno oticanje skupljene zgusnute menstrualne icrvi bez stavljanja bilo kakvih drenova ili gaze u vaginu, zbog opasnosti od infekcije. Iz istih razloga zabranjen je i vaginalni pregled odmah i prvih dana po intervenciji. Operativna intervencija vrši se isključivo u bolniđ, uz striktno poštovanje principa asepse i aritisepse. Ovo je naročito važno zbog toga što je organizam bolesnice zbog nepostojanja kiselosti vagine, oštečenja njenog epitela pritiskom menstrualne krvi i zbog široko otvorenog kanala vrata materice veoma podložan infekciji, koja može da dopre čak do peritoneuma. Opisani su slučajevi difuznog peritonitisa čak i sa smrtnim ishodom. Zbog toga je opravdano preventivno davanje antibiotika širokog spektra nekoliko dana po operaciji.
Ako je reč o postojanju i hematosalpinksa, pored otklanjanja pregrade vaginalnom operacijom, preporučuje se i abdominalni operativni pristup radi ispitivanja jajovoda i jajnika i radi eventualne korektivne operacije.