U odnosu na morfoarhitektoniku kičmenih pršljenova i primarno mesto razvoja degenerativnog procesa – artroze – kičmenog stuba razlikuju se: Spondylosis, Spondylarthrosis, Discarthrosis
U odnosu na morfoarhitektoniku kičmenih pršljenova i primarno mesto razvoja degenerativnog procesa – artroze – kičmenog stuba razlikuju se:
A) – Spondylosis – Artroza ivica pršljenskih tela –
B) – Spondylarthrosis
(Artroza unkovertebralnih – kostovertebralnih i apofiznih zglobova sa suženjem anterior – posteriornog promera medupršljenskih otvora)
C) – Discarthrosis – Artroza primarno locirana na interavertebralnim diskusima. U odnosu na pedilekciju patoanatomskog procesa razlikuju se:
1. DR vratnih pršljenova – Cervikalna spondiloza
2. DR torakalnih pršljenova – Torakalna spondiloza
3. DR slabinskih pršljenova – Lumbalna spondiloza, discartroza
CERVIKALNA SPONDILOZA I DISKARTROZA
Ubraja se u grupu bolesti koje čine cervikalni sindrom, a u odnosu na artroze predstavlja najčešće oboljenje u praksi lekara opšte medicine.
Klinička slika:
Prema dominaciji kliničke simptomatologije cervikalne spondiloze razlikujemo sledeće kliničke entitete:
a) Cerviko – cefalički oblik
Karakteristike:
– Predilekcioni lokus razvoja degenerativnog procesa su diskusi C1- C2, C2-C3 i C3-C4
– Cervikalna-okcipitalna migrena ~ glavobolja sa ili bez širenja u vrat
– Retrobulbarni bol uz epiforiju (suzenje očiju), zujanje – tinitus u ušima
b) Cerviko – brahijalni oblik
Karakteristike:
– Predilekcioni lokus razvoja degenerativnog procesa su diskusi C4- C5, C5-C6, C6-C7 i C7-Th1.
– Unilateralni, ređe bilateralni bol u vratu pozadi sa zračenjem u rame ka plećkama u ruku, ispod pazuha duž i/ili ispod ključne kosti ili iradiranje u potiljak ka temenu i orbiti.
– Utrnulost šaka, noću i u ležećem položaju, distenzija (hipoestezija) i mišićna slabost.
– Ograničenost pokretanja vrata i ukočenost vrata, paravertebralna osetljivost i zategnutost.
Putevi širenja bola duž ruke:
C5 – Vrh ramena prednja spoljna strana ruke
C6 – Spoljna strana ruke ka palcu
C7 – Zadnja strana ruke ka srednjem prstu i kažiprstu
C8 – Unutrašnja strana ruke ka petom i četvrtom prstu
TORAKALNA SPONDILOZA I DISKARTROZA
KLinička slika:
Tup bol u nivou srednje-medijalne linije bez iradijacije koji se pojačava pri kašljanju ili jačem naprezanju.
LUMBALNA SPONDILOZA I DISCARTROZA
Klinička slika:
Hronični i recidivni bol u slabinama i krstima lokalizovan u nivou srednje – medijalne linije sa iradijacijama bočno – pojasno u kuk i duž unutrašnje i/ili spoljašnje strane butine.
Dijagnoza DR kičmenog stuba:
I – Anamneza i objektivni nalaz (fizički nalaz i neurološki nalaz)
– Izražena paravertebralna palpatorna bolna osetljivost, zategnutost i ograničenost pokreta, hiper – i hipoestezija duž vrata i ramena.
(Cervikaina spondiloza)
– Bolna palpatorna osetljivost pri direktnoj palpaciji pršljenova.
Negativna proba čučnjeva i proba prsti peta, kao i pozitivan neurološki nalaz – (Znak Lazarevića, Ahilov, Patelarni reflex) – ugašeni ili smanjeni.
(Lumbalna spondiloza)
II – RTG nalaz
a) Suženje intervertebralnog prostora, kondenzacija dodirnih površinaprčljenova sa pojavom prednjih horizontalno poniranih marginalnih osteofita. (Cervikalna spondiloza)
b)Rubni osteofiti sa sklerozom ivica (torakalna spondiloza)
III – Elektromioneurografija
IV – EEG i REE (REOENCEFALOGRAFIJA)
V – EMG i CT (ELEKTROMIOGRAFIJA I SKENER)
VI – Scintografija
Komplikacije:
1. Radikulitis i poliradikuloneuritis
2. Sekundarni osteoartritis
3. Ankiloza pršljenova
4. Spondylolysteza
5. Diskus hernia
6. Syndroma lumbale i Lumgalo
7. Kitoskolioza i gibus (grbavost)
Diferencijalna dijagnoza:
1.Vertebrobazalni sindrom
2. Spinalni ekstramedularni tumori
3. Ankilozirajući spondilitis
4. Sindrom vratnog rebra
5. Morbus Behterew
6. Konorarna bolest srca
Terapija:
Terapija se sprovodi kao simptomatska i u cilju da se uspori napredovanje degenerativnog procesa.
1) Mirovanje ili ograničeno kretanje
2) Nesteroidni antireumatici (Ibuprofen, Diklofenak, Voltaren, Piroxicam)
3) Fizikalna terapija – Kinezi, termo i elektro terapija
4) Hirurški tretman uz ortopedsku saglasnost.
Degenerativna bolest kičme je starosno stanje koje se događa kada se jedan ili više diskova između kralježaka kičmenog stuba pogorša ili pokvari, što dovodi do bola.
Mogu postojati slabost, ukočenost i bol koji zrače niz nogu.
Uprkos svom imenu, degenerativna bolest diska nije bolest, već prirodna pojava koja dolazi sa starenjem.
Gumeni diskovi između kralježaka obično omogućavaju savijanje i savijanje leđa, poput amortizera. Vremenom se istroše i više ne pružaju toliko zaštite kao ranije.
Lečenje
Lečenje može da uključuje radnu terapiju, fizikalnu terapiju ili oboje, posebne vežbe, lekove, gubitak težine i operativne zahvate.
Medicinske opcije uključuju ubrizgavanje zglobova pored oštećenog diska steroidima i lokalnim anestetikom. To se naziva injekcija fasetnih zglobova. Mogu da pruže efikasno ublažavanje bola.
Fazitna rizotomija je radiofrekventna struja koja zamršava živce oko fasetskog zgloba, sprečavajući signale boli da dođu do mozga. Pacijenti koji dobro reaguju na fasetne zajedničke injekcije mogu imati koristi od njih. Ublažavanje bolova može trajati više od godinu dana.
Intradiskalna elektrotermalna anloloplastika (IDET) uključuje umetanje katetera u disk i njegovo zagrevanje. Čini se da ovo smanjuje bol, moguće uzrokujući sakupljanje kolagena tako da popravlja oštećenja na disku. Tačan mehanizam ostaje nejasan .
Medikamenti uključuju lekove za smanjenje bola, kao što su Tilenol, i nesteroidni protivupalni lekovi (NSAID), kao što je ibuprofen. Takođe se mogu propisati steroidi i mišićni opuštači.
Neki položaji mogu pomoći ublažavanju simptoma. Na primer, klečanje ili ležanje mogu biti manje bolni od sedenja.
Korzet ili narukvica mogu vam pružiti podršku za leđa.
Simptomi
Degeneracija diska može izazvati nikakve simptome ili bol može biti toliko intenzivna da pojedinac ne može nastaviti sa svakodnevnim aktivnostima.
Stanje počinje oštećenjem kičme, ali vremenom simptomi mogu uticati na ostale delove tela. Simptomi se obično pogoršavaju s godinama.
Nelagoda može biti od blage do teške i oslabiti. Može dovesti do osteoartritisa, uz bol i ukočenost u leđima.
Najčešći rani simptom je obično bol i slabost u leđima koji zrače u drugo područje.
Ako je oštećenje donjeg dela leđa ili lumbalne kičme, neprijatnost može da zrači na stražnjicu i gornji deo bedara. Takođe u nogama ili stopalima može da postoji i bockanje, ukočenost ili oboje.
Ako je oštećenje na području vrata ili vratne kralježnice, bol se može proširiti na rame, ruku i ruku.
Može biti i nestabilnost u kičmi, što dovodi do grčeva u mišićima u donjem delu leđa ili vratu, jer telo pokušava da stabilizuje kralježak. Ovo može biti bolno.
Pojedinac može doživeti pojave intenzivnog bola.
Bol može biti jači kod sedenja, savijanja, podizanja ili uvijanja. Hodanje, ležanje i promena položaja mogu vam pomoći da ih se oslobodite.
Uzroci
Intervertebralni diskovi, poznati i kao intervertebralni fibrokartilagi ili diskovi kičme, pružaju obloge između kralježaka kralježnice. Imaju elastičnu strukturu, načinjenu od fibrokartikularnog tkiva.
Spoljni deo diska poznat je i kao nazubljeni fibrosus. Čvrsta je i vlaknasta, a sastoji se od nekoliko slojeva koji se preklapaju.
Unutrašnja jezgra diska je nukleus pulposus. Meka je i želatinozna.
Intervertebralni diskovi ublažavaju stres kada se kičma kreće ili nosi težinu. Takođe pomažu kičmi da se savije.
Kako ljudi stare, opetovani svakodnevni stresi na kičmi i povremene povrede, uključujući manje, nezapažene, mogu oštetiti diskove u leđima.
Promene uključuju:
Gubitak tečnosti : Intervertebralni diskovi zdrave mlade odrasle osobe sastoje se od do 90 procenata tečnosti. S godinama se sadržaj tečnosti smanjuje, čineći disk tanjim. Razmak između kralježaka postaje manji i postaje manje efikasan kao jastuk ili amortizer.
Struktura diska : U spoljnjem sloju diska nastaju veoma male suze ili pukotine. Meki i želatinozni materijal u unutrašnjem delu može prodirati kroz pukotine ili suze, što rezultira izbočenjem ili pucanjem diska. Disk se može slomiti na fragmente.
Kada kralješci imaju manje obloge između njih, kičma postaje manje stabilna.
Da bi se nadoknadilo, telo gradi osteofite ili koštane bodlje, male koštane izbočine koje se razvijaju po ivicama kostiju. Ove projekcije mogu da se pritisnu na kičmenu moždinu ili korene kičme. Oni mogu potkopati nervne funkcije i uzrokovati bol.
Ostali problemi uključuju:
– raspad hrskavice, tkiva koje podmičava zglobove
– ispupčeni disk, poznat kao hernija diska
– sužavanje kičmenog kanala ili spinalna stenoza
Ove promene mogu da utiču na nerve, što dovodi do bola, slabosti i ukočenosti.
Faktori rizika
Starost je najveći faktor rizika, ali neki drugi faktori mogu ubrzati proces degeneracije.
Ovi uključuju:
– gojaznost
– naporan fizički rad
– pušenje duvana
– akutna ili iznenadna povreda, poput pada
Degenerativni bolovi na disku mogu započeti kada velika ili manja povreda dovede do iznenadnih i neočekivanih bolova u leđima ili se može predstaviti kao blagi bol u leđima koji se vremenom pogoršava.
Dijagnoza
Lekar će vas pitati o simptomima, kada i gde se javlja bol, da li ima bockanje ili utrnulost i koje situacije izazivaju najviše bola. Takođe će vas pitati o padovima, povredama ili nezgodama.
Fizički pregled može da proceni za:
Snaga mišića : Lekar može da proveri da li ima atrofije, trošenja ili nenormalnih pokreta.
Bol u pokretu ili kao odgovor na dodir : Od pacijenta će se tražiti da se kreće na određene načine. Ako pritisak pritisnut na donji deo leđa izaziva bol, može doći do degeneriranog diska.
Funkcija živaca : Lekar refleksnim čekićem dodiruje različita područja. Loša ili nikakva reakcija može ukazivati na stisnuti koren nerva. Topli i hladni podražaji mogu se koristiti da se vidi koliko nervi dobro reaguju na temperaturne promene.
Lekar može narediti sledeća dijagnostička ispitivanja:
Snimanje skeniranja , kao što su CT ili MRI , radi prikupljanja informacija o stanju kičmenih živaca, diskova i kako su usklađeni.
Discogram , koji podrazumeva ubrizgavanje boju u mekom centra diska, ili više diskova. Cilj je da se vidi da li je disk bolan. Boja se pokazuje CT-om ili rendgenom. Međutim, upotreba diskograma može biti kontroverzna jer hernija diskova ne izaziva uvek simptome.
Lekar takođe može testirati na druga stanja, kao što je tumor ili druge vrste oštećenja, kako bi se osigurala tačna dijagnoza.
Vežbe
[Fizioterapija degenerativne bolesti diska]
Fizikalna terapija i vežbe koje jačaju jezgru, poput joge ili pilatesa, mogu vam pomoći u upravljanju degenerativnim bolestima diska.
Vežbe mogu pomoći u jačanju i stabilizaciji prostora oko pogođenih diskova i povećanju pokretljivosti.
Vežbe koje grade mišiće leđa i stomaka uključuju hodanje, vožnju biciklom i plivanje, kao i osnovne jačanje programa, kao što su joga i pilates.
Nacionalna zdravstvena služba Ujedinjenog Kraljevstva (NHS) preporučuje nekoliko jednostavnih vežbi koje ćete isprobati kod kuće.
Lezite na leđa na pod ili na krevet, stopala su ravna na podu.
1. Pritisnite donji deo leđa dole u pod. Držite 5 sekundi. Ponovite 10 puta.
2. U istom položaju stisnite stražnjicu i lagano ih podignite da napravite nizak most. Ako je teško napraviti most, samo stiskanje zadnjice može vam pomoći. Uradite ovo 10 puta.
3. Nežno pomerite kolena sa strane na stranu.
Dizanje tegova može pomoći, ali to se mora učiniti pod vodstvom i bez savijanja tela.
Hirurgija
Pacijenti koji ne reaguju na konzervativne terapije u roku od oko 3 meseca mogu razmotriti operativni zahvat.
Ovo može biti opcija ako postoji:
– bol u leđima ili nogama koji sprečavaju pacijenta da obavlja redovne aktivnosti
– ukočenost ili slabost u nogama
– poteškoće stojeći ili hodati
Dostupne su sledeće hirurške opcije:
[Degenerativna operacija diska]
Ako konzervativno upravljanje ne daje predviđeni efekat, možda će biti potrebna operacija kičme da ispravi degenerirani disk.
Stabilizaciona hirurgija ili spinalna fuzija : spajanje dva kralješka zajedno pruža stabilnost kičmi.
To se može učiniti bilo gde u kičmi, ali je češće u donjem delu leđa i vratu. Ovo su naj pokretljiviji delovi kičme.
Ovo može olakšati ekstremne bolove kod pacijenata čija kičma više ne može da podnese svoju težinu, ali takođe može ubrzati degeneraciju diskova pored spojenih kralježaka.
Dekompresijska hirurgija : Razne opcije za uklanjanje dela zgloba diska mogu olakšati pritisak na živce.
Pacijentu koji razvije osteoartritis, hernirani disk ili spinalnu stenozu možda će biti potrebne druge vrste lečenja.
Terapija matičnim ćelijama
Istraživači sa Univerziteta u Kvinslendu u Australiji postigli su uspeh u pristupu baziranom na inženjerskom tkivu koristeći matične ćelije .
Cilj je podstaći funkcionalnu hrskavicu da se stvara, koristeći hidrogelički sistem za ubrizgavanje. Istraživači su zaključili da bi terapija matičnim ćelijama mogla biti korisna za regeneraciju intervertebralnog diska.
Presuda još uvek nije doneta, a potrebno je još mnogo studija da bi se ovaj tretman pokazao bezbednim i efikasnim.