Salmoneloze su akutna infektivna oboljenja koje se karakterišu kratkom inkubacijom i kliničkim slikom gastroenteritisa i opštom intoksikacijom.
ETIOLOGIJA
Uzročnici ove bolesti su gram negativne bakterije, salmonele (Salmon D. 1885). Danas postoji više od 2200 sero sojeva a kod čoveka oboljenje u 80-90% slučajeva izazivaju 10 serotipova. Najčešći izazivači bolesti su sledeće salmo¬nele: S. enteritidis, S. typhimurium, S. heiđelberg i dr. Salmonele imaju tri anti¬gena O-somatski, H-flagelami i V-kapsulami. Raspadanjem salmonela dolazi do oslobađanja endotoksina koji je pokretač patoloških promena.
EPIDEMIGLGGIJA
Prirodni rezervoar i izvor zaraze su domaće životinje i ptice, pri čemu ži¬votinje imaju klinički manifestni oblik bolesti ili su kliconoše (patke 50%, gu¬ske 20%). Pored životinja značajni izvor su i ljudi oboleli ili kliconoše. Osnov¬ni put prenošenja infekcije je alimentaran (meso, mesni produkti u 62,9%; jaja, mleko, mlečni produkti, riba u 6,1%). Mehanizam širenja infekcije je fekalno-oralni, koji osigurava cirkulaciju salmonela među ljudima. Oboljenje se javlja najčešće tokom letnjih meseci u vidu pojedinačnih slučajeva ili u vidu epidemija. Intrahospitalna infekcija je izazvana S. typhimurium a odlikuje se vi¬sokim stepenom rezistencije na terapiju.
PATOGENEZA
Salmonele ulaze u ljudski organizam preko usta. Za nastanak infekcije potrebno je veliki broj bakterija (2xl09, dok za nastanak infekcije kod dece do¬za je desetostruko niža). Dospele bakterije u organizam čoveka bivaju podvr¬gnute destrukciji kada i dolazi do oslobađanja endotoksina. Oslobođeni endo- toksin izaziva lokalna i opšta dejstva. Lokalno dejstvo endotoksina se ogleda u poremećaju neurovaskulamog sistema creva i povećanoj propustljivosti celijske membrane. On stimuliše ađenil-ciklazu u enterocitima i obrazovanje ciklične adenozin-monofosfataze što uslovljava lučenje velike količine tečnosti i elektrolita (Na, K, Cl). Nastali proliv i povraćanje dovodi do razvoja dehidro- mineralizacije, hipovolemije i hipoksemije. Hipoksemija tkiva zajedno sa na- stalim elektrolitnim dizbalansom uslovljava acidozu. Opšte dejstvo endotoksina ima za posledicu direkno dejstvo na nervni sistem i parenhimatozne organe, što. uslovljava težak cirkulami poremećaj a nekada i sliku endotoksičnog šoka. Ra¬zvitak hipovolemije sa posledičnom oligurijom može da uslovi opasno stanje po život bolesnika.
PATOANATOMSKE PROMENE
Kod infekcije salmonelama sluzokoža je hiperemična, sa pojedinačnim ili grupnim tačkastim krvarenjima. U parenhimatoznim organima prisutne su dis- trofične promene, dok septički oblik uslovljava mnogobrojna gnojna ognjišta u različitim organima
KLINIČKA SLIKA
Infekcije salmonelama daje sledeče kliničke forme bolesti:
1. gastrointestinalna
2. tifoidna
3. septična
4. kliconoštvo
1. Gastrointestinalni oblik (Enteritis salmonellosa) je najčešća forma javljanja salmoneloze. Ovaj oblik nastaje zaražavanjem organizma preko boga¬to kontaminirane hrane. Inkubacija se kreće od 4 do 72 časa. Bolest počinje na¬glo, jezom, drhtavicom, osećajem težine u želucu, mukom, povraćanjem a po¬tom i prolivastim stolicama. Telesna temperatura je različito povišena i kreće se do 41°C. Bol u trbuhu je difuzan a najčešće je lokalizovan u paraumbilikalnom predelu. Bol je tipa kolike. Stolice su tečne, česte, bez tenezama, žute boje a kasnije zelenkaste sa primesama sluzi a u teškim slučajevima sa primesama krvi. Trbuh je meteorističan, jezik suv, obložen, usne suve. U teškim slučajevi¬ma dolazi do dehidromineralizacije, elektrolitnog dizbalansa i metaboličke aci- doze, koja zajedno sa hipovolemijom može da ugrozi život bolesnika. Kod dece je ispoljen poremećaj turgora. U serumu obolelih se zapaža skok vrednosti ure- je (prerenalna uremija). Splenomegalija je česta. Kod ovog oblika salmoneloze nekad se registruju pseudodizenterične manifestacije (tenezmi, krvavo-sluzave stolice, spastičani kolon).
2. Tifoidni oblik kod salmonelozne infekcije se retko sreće i svojim odli¬kama podseća na trbušni tifus. Bolest počinje naglo znacima intoksikacije, po¬višenom telesnom temperaturom remitentnog tipa. Kod ovih bolesnika se zapa¬ža hepatosplenomegalija i različiti stepen poremećaja svesti. Po koži bolesnika ponekada je prisutna rozeoliformna ospa. Tifodini oblik salmoneloze se javlja kod starih osoba.
3. Septični oblik (Salmonellosiš septica) se sreće kod dečjeg uzrasta, ma¬da može i kod starijih osoba. Kliničkom slikom dominira temperatura septičkog oblika. Nakon formiranja apscesa kliničkom slikom dominira simptomatalogija zahvaćenog organa (endokraditis, aortitis, holecistitis, mastoiditis, limfadenitis i dr.). Septični oblik salmoneloze se završava često letalno
4. Kliconoštvo se odlikuje odsustvom kliničkih manifestacija uz istovre¬menu bakteriološku i serološku potvrdu nalaza bolesti. Kliconoštvo može biti akutno, hronično i tranzitomo.
KOMPLIKACIJE
Komplikacije tokom salmonelozne infekcije su raznovrsne ali među nji¬ma posebno mesto zauzimaju sledeće: hipovolemični, endotoksični šok, neuro- toksikoza, akutna bubrežna insuficijencija, edem pluća, mozga i dr.
DIJAGNOZA
Dijagnoza salmoneloze se postavlja na osnovu anamnezno-epidemiološ- kih podataka, kliničkog nalaza a potvrđuje se laboratorijskim analizama (preg¬led stolice, likvora, krvi, gnoja, žuči, mokraće i dr.). Widalova reakcija ima ma¬
li značaj.
DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA
U zavisnosti od kliničkog ispoljavanja salmoneloze diferencijalno dijag¬nostički dolaze u obzir: gastroenteritisi druge etiologije, akutni apendicitis, in¬farkt miokarda, bacilama dizenterija, trbušni tifus, endokarditis, osteomijelitis, holecistitis, meningitis i dr.
TERAPIJA
Lečenje obolelih od infekcije salmonelama zavisi od oblika bolesti. Gastro- intestinalni oblik se u prvom redu leči rehidromineralizacijom, per os ili parente- ralno. Per os rehidrominerealizacija se sprovodi kod lakih i oblika bez povraća¬nja, u tu svrhu se koristi rastvor od NaCl (3,5 grama), KC1 (1,5 grama), NaHC03 (2,5 grama) i 20 grama glikoze rastvorene u litar vode. Međutim, kada se radi o teškim oblicima gastroenteritisa, kod slučajeva sa povraćanjem i kod male dece rehidromineralizacija se sprovodi parenteralno (NaCl, Ringer rastvor, zamene plazme, plazma i dr). Unos bikarbonata zavisi od acidobaznog statusa. Nadokna¬da tečnosti ima dve faze: udarna i faza održavanja. Unos tečnosti se prati preko radijalnog pulsa, krvnog pritiska i diureze. Antibiotska terapija se sprovodi po preporukama SZO:
– ekstraintestinalnim oblicima salmoneloza
– deci uzrasta do dve godine
– osobama sa poremećajem odbrambenih snaga organizma.
Kliconoštvo ne treba lečiti antimikrobnim preparatima.
U lečenju salmonelozne infekcije koriste se antimikrobni preparati koji deluju na gram negativne bakterije. Ampicillin se daje kod dece u dozi od 50 mg/kg telesne težine a kod odraslih 500 x 4/24 časa tokom 7 do 10 dana. Garamycin 2 x 40 mg kod dece ili kod odraslih 3x80mg ili 2 x 120 mg tokom 24 časa. Longacef amp. 50 mg/kg t.t. kod dece i 2 x 1 g kod odraslih. Bactrim se kod dece daje u dozi 5 mg/kg t.t. a kod odraslih 2×3 tablete ili 2 x 2 amp. Simptomatska terapija ima svoje mesto u lečenju ovakvih bolesnika. Svi napred navedeni segmenti lečenja mogu biti kompromitovani ako se ne sprovodi ko¬rektna dijeta. Prva faza dijete se poklapa sa intezivnim prolivom (čaj od nane, kamilice, mineralna voda, slana supa, jogurt, kiselo mleko, keks obogaćen mi¬neralima, vitaminima, pečena jabuka, bareno jaje, mlad sir i dr). Druga faza se poklapa sa smirivanjem proliva (posno meso, pire od krompira, šargarepe i dr). U trećoj fazi se preporučuje ishrana bez celuloze.
PROFILAKSA
Mere profilakse obuhvataju nadzor nad životnim namirnicama, kao i oso¬bama koje se bave proizvodnjom i prometom namirnica (redovni sanitarni pre¬gled) Veterinarske mere obuhvataju nadzor nad životinjama i životinjskim pro¬izvodima. Specifične mere zaštite nemaju značaj u prevenciji ovog oboljenja.