Botlulizam prestavlja alimentarnu intoksikaciju izazvanu botulotoksinom, koja se odlikuje gastointestinalnim smetnjama, nervnim i sekretomim poremećajima.
ETIOLOGIJA
Izazivač ove bolesti je Clostridium botulinum, gram pozitivna, strogo anaerobna bakterija. Poznata su 8 antigena: tip A, B, C alfa, C beta, D, E, F, G. Kao izazivači bolesti najčešće se izoluju serotipovi A, B i E.
EPIDEMIOLOGIJA
Prirodni rezervoar infekcije su domaće i neke divlje životinje. Preko fekalija C. botulinum dolazi u spoljnu sredinu gde obrazuje spore i kontaminira meso, ribe, voće, povrće i druge hranljive produkte. Čovek nije izvor zaraze. Osnovni mehanizam prenošenja infekcije je alimentarlni. Bolest se javlja posle konzumacije konzervi (riba, pečurke, povrće), suvog mesa, suhomesnatih prerađevina i dr.
PATOGENEZA
Infekcija nastaje kao posledica prodora u ljudski organizam botulotoksina ili vegetativne forme bakterije. Nastali botulotoksin preko služokože creva dos¬peva u krvotok uslovljavajući oštećenje endotela krvnih sudova, gangliskih ćelija CNS-a, VNS-a i nervnih završetaka. U suštini botulotoksin sprečava oslobađanje acetil holina u holinergičnim nervnim vlaknima i sprečava predavanje impulsa u nervnim i neuromišićnim sinapsama zbog čega nastaje paraliza. Zbog prekida transmisije u neuromišićnim pločama javalja se mlitava pareza sa arefieksijom i hipotonijom mišića.
PATOANATOMSKE PROMENE
Pregledom umrlih bolesnika zapaža se krvarenje u mozgu, plućima, jetri, digestivnom traktu. Na endotelu se zapažaju degerativne nekrotične promene kao i tromboza. Međutim, najkarakterističnije promene se zapažaju na ganglijama kao i prednjim rogovima produžene moždine.
KLINIČKA SLIKA
Inkubacija se kreće od nekoliko časova do 4 dana, njena dužina utiče na težinu kliničke slike. U kliničkoj slici razlikujemo sledeće sindrome.
-Sindrom intoksikacije: glavobolja, vrtoglavica, brzo umaranje, slabost, subfebrilna temperatura i dr.
– Digestivni sindrom: javlja se u 1/3 obolelih a odlikuje se bolom u trbuhu, mukom, povraćanjem, prolivom. Proliv se kratkotrajno održava.
– Nervna simptomatologija: se javlja već krajem prvog dana bolesti a če¬sto se bolest manifestuje prvo ovim sindromom. Bolesnici se žale da nejasno i dvojno vide (diplopija). Zapaža se divergentni strabizam, nistagmus, ptoza oč¬nih kapaka, midrijaza, anizokorija, paraliza akomodacije i reakcije na svetolost. Sve ove manifestacije se označavaju kao oftalmoplegični sindrom.=. Lice ima iz¬gled maske koje sa promenama na očima doprinosi specifičnom izgledu bole¬snika. Zbog zahvatanja jedra IX i X kranijalnog nerva dolazi do poremećaja gutanja i govora. Paralize mišića jezika, farinksa, mekog nepca i larinksa otežavaju govor bolesnika, glas je tih, čak i nečujan. Gutanje je otežano pa se tečnost vraća preko nosa. Žvakanje je takođe teško. Služokoža usne duplje je suva, salivacija je smanjena {sindrom disfagije i disfonije). Jezik je često iz- brazdan. Kod bolesnika se javlja opstipacija, meteorizam i retencija urina Bole¬snici se lako zamaraju, prisutna je mišićna slabost posebno na vratu i ekstremi¬tetima. Temperatura je tokom celog toka bolesti normalna. Zbog zahvatanja mi¬šića disanja i paralize dijafragme nastaje poremećaj disanja, naročito prisutan u terminalnom stadijumu bolesti. Disanje postaje ubrzano, površno, neregularno i u najtežim slučajevima postaje tipa Cejn-Stoks. Puls je ubrzan a tenzija pada. Smrt nastupa kao posledica asfiksije.
Neke od posledica blokade oslobađanja acetil holina u holinergičnim nervnim vlaknima, usled dejsti’a botulotoksina: midrijaza i suva služokoža usne duplje
(izbrazdan jezik).
KLINIČKI OBLICI
Bolest može da protiče po tipu lake i teške forme.
KOMPLIKACIJE
Nastaju na terenu nastalih nervnih manifestacija ili toksičnih oštećenja u vidu aspiracione pnuemonije, miokarditisa, miozitisa, paralitičkog ileusa, i dr.
PROGNOZA
Lake forme bolesti se povlače za 2-3 nedelje, dok teške forme bolesti per- zistiraju tokom 2-3 i više meseci. Smrtnost se kreće od 15 do 75% u zavisnosti od težine kliničke slike. Smrt nastaje kao posledica paralize disanja ili kardio¬vaskularne slabosti.
DIJAGNOZA
Dijagnoza bolesti se postavlja na osnovu epidemioloških podataka (kon¬zumacija konzerviranih namirnica, suvog mesa, suhomesnatih proizvoda, poja¬va bolesti u porodici), kliničke slike (oftalmoplegični, disfagični, disfonični, dispnoični sindrom, paralize i dr.) a potvrđuje se laboratorijskim pregledom os¬tataka hrane i seruma bolesnika (dokazivanje botulotoksina, vegetativne forme uzročnika kao i biološki ogled). Serološki testovi nemaju praktičan značaj.
DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA
Diferencijalno dijagnostički dolazi u obzir alimentama toksiinfekcija, tro¬vanje metil alkoholom, beladonom, parationom, besnilo, akutni encefalitis, dif¬terija, poliomijelitis i dr.
TERAPIJA
Lečenje obolelih je kompleksno i redosled primenjenih terapijskih zahva¬ta zavisi od vremena prepoznavanja bolesti. Naime, rano prepoznavanje bolesti zahteva koriščenje Na bikarbonata za ispiranje želudca, visoke klizme i unos Mg S04. Kod pareza creva ove mere se ne sprovode. Daje se NaHC03 polazeći od saznanja da je botulotoksin osetljiv na alkalnu sredinu. Ako bolesnik ima razvijenu formu bolesti daje se polivalentan serum (A750 jed. + B 500 jed.-i- E 50 jed.), serum treba dati što pre. Doza davanja polivalentnog seruma zavisi od proizvođača, kod težih slučajeva doza se ponavlja. Međutim, pre davanja treba napraviti desenzibilizaciju. Kada se utvrdi sero tip daje se monovalentni serum. Pored seruma za uspostavljanje aktivnog imuniteta daje se i vakcina u dozi od. 5ml 3x tokom 5 dana. Pored specifične terapije primenjuje se detoksikaciona terapija (glikoza, Ringer, NaCl, Haemodex rastvor i dr u količini od 2-3 litra za 24 časa). Za sterilizaciju creva ordiniraju se antibiotici (Penicilin, Tetraciklin, Hloramfenikol i dr.). Terapija traje 7-10 dana. Kod respiratorne insuficijencije primenjuje se veštačka ventilacija. Bolesnici sa slabošću srca dobijaju kardioto- nike. Atonija creva zahteva uvođenje Acetilholina i Prostigmina. Zbog težine kliničke slike neophodan je permanentni monitoming vitalnih funkcija.
PROFILAKSA
Mere profilakse su nespecifične i one se odnose na nadzor nad konzervi¬ranim namirnicama od strane zadužene službe a suhomesnate proizvode treba podvrći redovnoj veterinarskoj kontroli.