Iako se u svetu za lečenje psorijaze već nekoliko godina pored standardnih procedura primenjuju i biološki lekovi, u našoj zemlji lekarima je izbor terapija znatno ograničen. Na raspolaganju su preparati koji se lokalno mažu na kožu, sistemska terapija koju pacijenti moraju da doplate, i fototerapija, ali samo u centrima koji su opremljeni ovim aparatima. Uprkos činjenici da su neki od bioloških lekova već registrovani u Srbiji, u efikasnost medicine 21. veka uverili su se samo malobrojni od 140.000 obolelih od psorijaze, koji su učestvovali u nekim od kliničkih studija koje su se radile u našoj zemlji.

Jedna takva studija je u toku u Klinici za dermatovenerologiju Vojnomedicinske akademije u Beogradu. U ispitivanju efikasnosti i bezbednosti novog biološkog leka za lečenje psorijaze učestvuju 24 pacijenta sa najtežim oblikom ovog oboljenja. Oni svakog dana piju jednu tabletu, što je novina u tretmanu psorijaze biološkim lekovima, jer su se svi dosadašnji biosimilari davali kao injekcije. Stručnjaci su zadovoljni kako terapija deluje na obolele, a pacijentima je važno što konačno postoje lekovi koji mogu da izbrišu tragove bolesti.

Ova klinička studija koja se radi u VMA već drugu godinu je zatvorena i ne uključuju se novi pacijenti, a nema ni najava kada će biološka terapija početi šire da se primenjuje.

– Potkomisija za dermatike koja je funkcionisala u okviru Republičkog fonda dala je pozitivno mišljenje i preporuku da se ti preparati stave na listu lekova, uz ograničenja i kontrolu komisije koja će proceniti da li je predloženom pacijentu zaista neophodna ova vrsta terapije – kaže profesor dr Radoš Zečević, načelnik Klinike za dermatovenerologiju VMA. – Pacijent mora da dokumentuje da ima raširenu bolest, da je već lečen metotreksatom, retinoidima, fototerapijom, bez poboljšanja stanja, ili je u međuvremenu „nakupio“ masu neželjenih efekata. Međutim, nikada nikakav odgovor nismo dobili od zakonodavca.

Iako ne postoji zvanični registar obolelih od psorijaze procenjuje se da ih u našoj zemlji ima oko 140.000, a 40.000 njih mora da se leči sistemskom terapijom. Biološka terapija bi bila njena prvenstveno onima sa najtežim oblicima, kojima nijedan drugi način lečenja ne pomaže, napominje naš sagovornik.

PUŠENJE I GOJAZNOST Pušenje je označeno kao jedan od faktora rizika za nastanak psorijaze, a dokazano je i da višak kilograma ima negativan uticaj na ovu bolest. Naime, primećeno je da oboleli koji imaju idealnu telesnu masu retko imaju teške oblike psorijaze. Preporučuje se i umerena fizička aktivnost i izlaganje na suncu jer UV svetlo prija koži obuhvaćenoj psorijazom.

– Psorijaza nije estetski problem, već sistemska bolest koja utiče na zglobove, a zapaženo je i da bolesnici sa psorijazom imaju veći rizik od razvijanja ateroskleroze, visokog arterijskog krvnog pritiska, dijabetesa, moždanog i srčanog udara. Psorijaza se čak dovodi u vezu sa nastankom nekih malignih bolesti, prvenstveno debelog creva – napominje dr Zečević. – Kroz kliničke studije koje su rađene prethodnih godina registrovano je da su oboleli koji su u ranijoj fazi bolesti započeli sa sistemskom terapijom, kasnije imali manji rizik od razvoja pridruženih bolesti. Pravovremenim lečenjem produžava im se životni i radni vek, i značajno smanjuje odsustvovanje sa posla.

Ipak, ni biološka terapija nije svemoguća, i ne može da izleči bolest. Ona je efikasna dok je pacijent uzima, na njemu se ne vide tragovi bolesti i ne mora da uzima dodatne preparate. Periodi reemisije mogu da se jave nakon nekoliko meseci ili godina, što zavisi od pacijenta do pacijenta.

– Biološka terapija ne može da se kupi, jer lekari ne mogu pacijentima da predlože nešto što nije na listi lekova RFZO – naglašava dr Zečević. – To je vrlo neprijatno, jer znamo da postoji nešto što je dobro, ali su nam ruke vezane.