Herpes simplex virusne infekcije

Genom virusa Herpes simplex-a je lineami, dvostruko lančani DNA molekul. Potpuna homologija DNA sekvenci HSV-1 i HSV2 iznosi oko 50%.

Genom virusa Herpes simplex-a je lineami, dvostruko lančani DNA molekul. Potpuna homologija DNA sekvenci HSV-1 i HSV2 iznosi oko 50%.

{tab=Epidemiologija}
Hei-pes simplex virusi (HSV) su rasprostranjeni po čitavom svetu. Rezervoar infekcije je čovek. HSV se prenosi direktnim kontaktom sa aktivnim lezijama ili sa asimptomatskim kliconošom, pri čemu je prenošenje češce sa aktivnih lezija. Tip 1 ovog virusa se uglavnom prenosi oralnim sekretom a tip 2 genitalnim sekretom.
Do infekcije sa HSV 1 dolazi češce i u ranijem dobu nego sa HSV 2. Do pete decenije više od 90% odraslih osoba ima antitela na HSV 1. Infekcija HSV
1 prati pubertet.

{tab=Patogeneza}
Virus ulazi u organizam preko mukoznih površina ili lezija na koži i započinje replikaciju u celijama epiderma i derma. Nastaje liza inficirane ćelije, Jokalna zapaljenska reakcija i regionalna limfadenopatija. U zavisnosti od imunološkog stanja organizma virusna replikacija se može nastaviti i usloviti viremiju i visceralnu diseminaciju. Lokalna infekcija se širi sa ćelije na ćeliju per continuitatem. Nakon primoinfekcije virus ostaje u latentnom stanju u senzornim ganglionima i to trigeminalnom, vagusnom i sakralnom. Infekcija senzornih ili autonomnih nervnih završetaka može da nastane nezavisno od toga dali su se pojavile klinički vidljive lezije. Iniciialno virus se razmnozava u ganglijama a zatim se širi putem perifemih senzomih nerava do epitelmh ceiija sluzokože i kože. HSV^mfekcija neuronskih ćelija ne izaziva smrt ćelije, jer se replikuje samo virusna DNA, a kompletna replikacija virusa se odvija u epitelnim
ćelijama kože i sluzokože. Virusni genom ostaje u represiranom stanju poznatom kao latencija. Proces aktivacije virusnog genoma dovodi do replikacije virusa i izaziva rekurentne lezije što je poznato kao reaktivacija. Iako mehanizam reaktivacije nije poznat, povezan je sa imunosupre.si.vnim faktorima: sunčanje, febrilnost, lokalna trauma, mampulacije u predelu trigeminalnog nerva, menstruacija i emocionalni stres.
U imunodeficijentnih bolesnika i rekurentna infekcija može dovesti do viremijejvisceralnediseminacije.,.
Primarne infekcije:
Akutni herpetični gingivostomatitis i faringitis je najčešca klinička manifestacija epizode HSV 1 i prvenstveno se javlja kod dece i adolescenata. Inkubacija iznosi 2-12 dana a sama bolest dve_do tri nedelje. Počinje naglo sa groznicom, temperaturom, malaksalošću,.mialgijama, bolom u predeiu usnešupljine i cervikalnom limfadenopatijom. Istovremeno se javljaju vezikulozne promene na tvrdom i mekom nepcu,..bukalnoj sluzokoži, gingivama, jeziku i podu usne šupljine. Promene se mogu proširiti i na usne i lice. Vezikulozne ležije brzo prelaze u plitke ulceracije koje pri dodiru krvare i praćene su veoma intenzivnim bolom.
Kod imunosupresivnih pacijenata, uključujući i one sa AIDS-om može da dođe do teške inflamacije mukoze izazvane HSV-om. Kod pacijenata sa ekcemima mogu se razviti teške oralno-facijalne lezije (eczemct herpeticiim), sa povremenom visceralnom diseminacijom.
Keratokonfunktivitis je čest uzrok kornealnog slepila. Počinje naglo pojavom bola, zamućenjem vida, hemozama, konjunktivitisom i karakterističnim dentritičnim lezijama na komeji.
Horioretinitis se javlja kod novorođenčadi.i HIV pozitivnih pacijenata, obično kao manifestacije diseminovane infekcije. Promene traju oko dve dotri nedelje i najčešće prolaze bez sekvela. Akutni nekrotizujući retinitis se uglavnom javlja kod imunokompromitovanih pacijenata.
Kutani herpes HSV 1 i HSV 2 mogu da izazovu kožne infekcije.
U najvećem broju slučajeva javlja se na donjoj usni, mada se promene mogu proširiti i na nos, obraze, uši, vrat, grudni koš i šake. .Na mestu gde će se
javiti erupcija vezikuloznih promena javljaju se prodromalni simptomi u vidu ‘svraba ili bola. Promene se povlače tokom 8-10 dana. ‘
Kod imunokompromitovanih osoba promene zahvataju i sluzokožu. Herjietični panaricijum karakteriše nagao početak sa edemom, eritemom i bolnom osetljivošću zahvaćenog prsta a nastaje nakon direktne inokulacije. Vezikuloz-, nejli pustulozne eflorescence. groznica i regionalni limfadenitis čine da je ovu
infekciju nemoguće klinički razlikovati od piogenih infekcija.
Kod pacijenata sa oštećenjima kože uključujući i atopični dermatitis može se javiti eczemci herpeticum.
Genitalna infekcija HSVl i HSV2 dovode do primame genitalne infekcije kod oba pola posle puberteta. Izvor infekcije je cervikalni sekret, semena tecnost i sluzokoža polnih organa gde se vrši replikacija virusa. Inkubacija iznosi 2-7 daria. Groznica, glavobolja, malaksalost, mialgije lokalni bol, svrab, dizurija, vaginalna 1 uretralna sekrecija k.to i bolna ingvinalna limfadenopatija .čine simptome pnmame genitalne infekcije HSV. Lezije mogu da budu vezikule, pustule ili bolne eritematozne ulceracije. Kod više od 80% žena javlja se uretritis ih ceivicitis prilikom prve epizode infekcije. Promene kod prirhoinfek, cije traju nekoliko nedelja. Učestalost recidiva u roku od 12 meseci iznosi oko ~90% za HSV2 i 55% za HSVl.
Rektalne i perianalne infekcije HSVl i HSV2 mogu da izazovu rektalne i perianalne infekcije. Simptomi HSV proktitisa obuhvataju anorektalni bol, te, nezme, i konstipaciju sa ulceroznim lezijama na distalnih 10 cm mukoze rektuma.
Tabela 1.

{tab=Dijagnoza}
Kod herpetičnih manifesticija na koži i vidljivim sluzokožama dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkog nalaza i anamnestičkih podataka o recidivima rekurentnih epizoda.
Đijagnoza se može postaviti struganjem baze lezije-i citološkim nalazom multinuklearnih gigantskih celija.
Jzolacija virusa se vrši na kulturi tkiva ujkpjoj se posle 1-3 dana zapaža tipičan citopatogeni efekat na celijama kulture.
Serološke metode kao što su. EIJSA,. inđirektna imunofluorescencija i neke tehnike hibridizacije DNA gotovo su_jednako__senzitivne kao i izolacija virusa iz lezija. Međutim sve serološke reakcije nisu pouzdane ako se radi o reaktivaciji infekcije ili imunokompromitovanoj osobi. fCR metoda je naj.senzitivnija^

{tab=Terapija}
Za lečenje HSV infekcije lek izbora je aciklovir a indikacije za lečenje su simptomatski oblici primamih i rekurentnih infekcija.
Kod imunokompetentnih osoba sa promenama na koži ili sluzokoži preporučuje se terapija 200-400 mg x 5, peroralno.
Kod imunodeficijentnih osoba obavezna je intravenska terapija aciklovirom (5-10 mg/kg x 3).
Obzirom na česte rekurentne infekcije u vidu herpes labijalisa i genitalnpg herpesa preporučuje : e produzena terapija i to herpes labialisa tokom godinu dana Aciklovirom u dozi od 200 mg jednom dnevno. a kod genitalnog herpesa 200 mg dva puta dnevno tokom godinu dana.

{/tabs}