Hије лако направити прави избор школе, односно факултета, из много разлога. За оне који тешко могу сами да донесу ту важну одлуку у животу драгоцена је помоћ стручњака за професионалну оријентацију.
Hије лако направити прави избор школе, односно факултета, из много разлога. За оне који тешко могу сами да донесу ту важну одлуку у животу драгоцена је помоћ стручњака за професионалну оријентацију. На тај начин се помаже не само онима који не знају шта да упипгу него и онима који су неодлучни јер имају више жеља, онима који траже алтернативу уколико им се прваи највећа жеља не оствари, али и онима који су се определили за одређену школу или факултет, међутим, желе потврду стручњака да су направили прави избор, објашњава Елеонора Влаховић, психолог-педагог, која у овој области има велико искусгво.
У доношењу ових важних одлука и у поро- дици могу настати проблеми. Понекад су родИтељи нереални, понекад деца. Каткад одрасли препуштају одлуку деци или одлучују уместо њих, а оба начина су погрешна, па је најбоље обратити се стручњаку.
-.Подједнако долазе осмаци који треба да се упишу у средњу школу и средњошколци који желе на факултет. У овој другој групи највише је гимназијалаца и оне деце која су направила погрешан избор средње стручне школе и сасвим су сигурна да се том професијом неће бавити у животу – објашњава нам Елеонора Влаховић..
Тестовима до правог избора
На професионалну оријентацију може доћи одличан ученик који је мултиталентован, успешан у свим предметима, има широка ин- тересовања, свира, бави се спортом, лако учи стране језике и одлично познаје компјутерске програме. Таквој особи једнако је потребна помоћ као и оној која не показује никакво по- себно професионално интересовање, има* вр- ло добар школски успех, нема хоби, а ни ро- дитељи нису приметили да га баш нешто по- себно занима, предочава наша саговорница.
Највеће бриге муче матуранте и осмаке, па је стручна помоћ више него добродошла
Професионална оријентација одговар!а на низ питања као што су: каква су професио- нална интересовања испитаника, односно ко- је би послове особа могла успешно да обавља, које њене способности, потребе и интересо- вања тај посао задовољг а, да лије особа ин- дивидуалац или тимски „играч“, лидер или неко кога треба у послу „водити“, коју школу треба уписати и који смер да би се неко школовао за тај посао, али и да ли је то реално, које препреке постоје (школски успех, посто- јање те школе у месту живлења, да ли се траже посебни здравствени услови…) и ако је то немогуће остварити, које су алтернативе.
Стручни поступци који се корисге у проналажењу решења, подразумевају краћи интервју са клијентом, затим писмено тестирање, а након прегледања теста разговор. Уколико је клијент ученик, обавезно је присуство родитеља или старатеља.
– На основу резултата тестирања дајем повратну информацију, саветујем, предочавам, предлажем. Психолог не доноси одлуку већ помаже особи да самостално до тога дође, али са јаснијом сликом шта желии какве су реал- не могућности да то оствари – каже Елеонора Влаховић.
Посебно је важно објаснити родитељима осмака каква је филозофија попуњавања ли- сте жељених школа и како функционише компјутерски програм, односно зашто се догађа да дете са већим бројем поена не успе, а оно са мањим успе да се упише у жељену школу. Неопходно је „бити реалан“ и ускладити жељу са бројем поена који дете има. У противном, ствар се компликује зато што компјутер не узима у обзир другу и трећу жељу.
Јер, сва су та места са туђим првим жељама већ попуњена. Поента је да треба тражити где ће дете бити успешно а да може, на основу бодова, да се и упише. Може се десити да ученик има јака професионална интересовања и одго- варајуће способности за жељену школу, али због слабог успеха не може се уписати тамо где жели. У таквим ситуацијама професионална оријентација је посебно важна јертреба пронаћи алтернативу.
Примери за наук
За професионалну оријентацију потребно је стручно знање али у де- ликатним ситуацијама велику помоћ представља искуство у обављању тог посла. Елеонора Влаховић нам је испричала велики број занимљивих слу- чајева, где није било лако, на основу добијених података, саветовати неку школу или факултет.
* Имала сам једног матуранта гимназије који је упадљиво муцао и због тог проблема у комуникацији с људима био је окренут при- роди. Забринути родитељи нису били сигур- ни каква су његова етварна професионална интересовања и где он може бити успешан. Био је то врло тежак задатак, али оно што
сам успела да издвојим показало се као прави избор. Потврдила сам да постоје интересова- ња за феномене природе али не као базична наука, на пример биологија, већ нешто при- менљивије и што се краће студира. Препоручила сам неколико високих школа у којима се стичу знања везана за екологију и посебно рециклажу, што је код ученика и његових родитеља изазвало одушевљење – прича психолог.
Занимљив је и пример девојке која је као успешан студент дипломирала на ФОН-у и убрзо се запослила у банци. Њен посао састојао се у целодневном седењу пред компјутером. После годину дана схватила је да то није оно што жели и дошла је на професи- оналну оријентацију с питањем: “ Да ли је то чудно?“
– Свакако није. Свесни сте да оно што сада радите није права ствар и благовремено реагујете, за разлику од неких који су себе осуди- ли да деценијама обављају посао који не воле, рекла сам јој – прича наша саговорница, уз на- помену да је открила како је девојка заправо веома наклоњена економији, те јој саветовала да преко „мастера“ испуни ту своју склоност и да пружи себи шансу да ради у тој области, уз примену знања које је стекла на ФОН-у.
Једна ученица осмог разреда била је фасци- нирана серијама и филмовима о форензичарима и родитељима је саопштила да искључи- во жели да ради тај посао и да упише одгова- рајућу школу. Родитељи су били изненађени и збуњени (прилично честа појава) и у траже- њу одговора обратили се стручњаку за про- фесионалну оријентацију:
– Све сам преиспитала и схватила да, ипак, није реч о површној жељи насталој под утицајем серије. Сузили смо избор на неколико школа које дају проходност на од- говарајући факултет после којег би канди- даткиња могла да се бави жељеном професијом. Одлучила се за правно-пословну школу са перспективом студирања права. Цела породица је доживела олакшање јер су створили осећај контроле над важним животним изборима и одлукама – каже Елеонора Влаховић.
Људи све више уважавају реалност, воде рачуна о томе шта се тражи на тржишту, а и млади све више размишљају црактично: да заврше школе које доносе углед, финансиј- ску сигурност, положај у друштву, незави- сност. На Западу одавно родитељи усмерава- ју децу тако да завршавају школе које ће дати сигуран посао, а љубав или нарочите склоности према некој области могу задовољити преко хобија.
Izvor: http://www.balansmedika.com/savetovalite/profesionalna-orijentacija-i-selekcija , www.ilustovana.rs