Istraživači na Univerziteta Vestern Ontario dali su prvi direktan dokaz pomoću bioloških markera, da hronični stres igra važnu ulogu u srčanom napadu.
Istraživači na Univerziteta Vestern Ontario dali su prvi direktan dokaz pomoću bioloških markera, da hronični stres igra važnu ulogu u srčanom napadu
Faktori stresa kao što su posao, bračni i finansiJski problemi su povezani sa povećanim rizikom za razvoJ kardiovaskularnih bolesti, uključuJući infarkt. Ali do sada nije bio poznat ni jedan biološki marker za merenje hroničnog stresa.
Gideon Koren i Sten Van Uum razvili su metodu za merenje nivoa kortizola u kosi koja pruža informacije o nivou stresa u mesecima pre akutnog događaJa, kao što su srčani udar. Istraživanje Je obJavljeno u časopisu stres.
Kortizol se smatra hormonom stresa. Njegova sekrecija Je povećana u vreme stresa. Nivo kortizola se meri u serumu, urinu i pljuvačci, ali te vrednosti pokazuJu nivo stresa u vreme merenja, a ne na neko duže vreme.
„Intuitivno znamo da stres niJe dobar za nas, ali to niJe lako izmeriti“, obJašnjava Koren. „Znamo da u proseku, kosa raste Jedan centimetar (cm)za mesec dana, pa ako se uzme uzorak kose šest cm dužine, možemo odrediti i nivo stresa za šest meseci merenjem nivoa kortizola u kosi.“
U studiJi, uzorci kose tri cm dužine prikupljeni su od 56 muških odraslih osoba koJi su bili primljeni Meir Medicinskom centru u Kfar-Saba, Izrael koji su bolovali od srčanih bolesti. kontrolna grupa, se sastoJala od 56 muškaraca koJi su bili hospitalizovani zbog drugih bolesti, kojima je takođe uzimana kosa za analizu. Viši nivo kortizola u kosi bio je kod pacijenata sa kardiovaskularnim oboljenjima u odnosu na kontrolnu grupu.
„Stres Je ozbiljan deo savremenog života koJi utiče na mnoge oblasti zdravlja i života“, kaže Koren. „Ova studiJa ima implikaciJe na istraživanje i u praksi, jer se na stress može upravljati promenom životnog stila i psihoterapiJe.“
Izvor :University of Western Ontario: Stress)