Biljka stevija se u svom prirodnom obliku ne razlikuje mnogo od ostalih poznatijih biljaka kao što su kamilica, žalfija ili rastavić, jer i stevija poput njih ima određena lekovita svojstva. Zbog slatkih listova biljke stevija, sve više se privikavamo da je nazivamo zaslađivačem.
Biljka stevija se u svom prirodnom obliku ne razlikuje mnogo od ostalih poznatijih biljaka kao što su kamilica, žalfija ili rastavić, jer i stevija poput njih ima određena lekovita svojstva. Zbog slatkih listova biljke stevija, sve više se privikavamo da je nazivamo zaslađivačem.
|
Lekovita svojstva koja se pripisuju steviji |
|
|
snižava pritisak |
sprečava razvoj bakterija, gljivica i virusa |
|
diuretik |
smanjuje inflamaciju |
|
snižava šećer u krvi |
širi krvne sudove |
Biljka stevija je veoma brzo i lako postala miljenica modernih potrošača. Potpuno je prirodna a raj je za nepca zbog slatkoće oko 30 puta jače od šećera. Za većinu ljudi je bilo dovoljno to što mogu da računaju na slatkoću bez i jedne jedine kalorije i bez najmanjeg skoka šećera u krvi, pa osvojeni samo njenim ukusom i pozitivnim uticajem na liniju nisu saznali da su više od 1.5 milenijuma starosedeoci Južne Amerike ovim listićima prijatne zelene boje pripisivali brojna lekovita svojstva.
Za južnoameričke indijance stevija, koju su zvali kaa jheé, je bila cenjena kao antiinflamatorna biljka. Njena protivupalna svojstva su im bila važna pri tretiranju povreda, jer je činila da rane zarastaju brže i bez ožiljaka ili uz minimalna oštećenja na koži. Nalazili su joj primenu u kozmetici i upotrebljavana je za lečenje akni, seboreje, peruta i ekcema. Sladak ukus stevije nije bio samo gastronomski dodatak uz gorki mate-čaj karakterističan za ovo područje, već je bila cenjena kao izuzetan tonik za popravljanje lošeg raspoloženja i ublažavanje tuge.
U Paragvaju se smatralo da stevija pomaže dijabetičarima jer regeneriše i neguje pankreas. U ovoj zemlji su i nakon modernih istraživanja koja su pokazala pad u nivou šećera kod pacijenata sa dijabetesom, paragvajski lekari nastavili da prepisuju i čaj od lišća stevije. U Brazilu su čaj i kapsule koje sadrže mlevenu steviju zvanično odobrene kao tretman za dijabetes, pa je i tamo tradicija upotrebe stevije nastavljena.
Današnji zubari vide u steviji i dobro pomoćno stredstvo za sprečavanje karijesa i razvoj gingivitisa. Karijes nastaje kada bakterije u ustima počnu da razvijaju kiseline koje oštećuju gleđ, a stevija sprečava razvoj ovih oralnih bakterija, pa zbog tih svojstava postaje popularan sastojak pasti za zube i vodica za ispiranje usta.
Dokazan je i viševekovni stav indijanaca da stevija može da zaštiti od bolesti jer je otkriveno da ona sadrži antioksidanse među kojima je više vrsta flavonoida. Od poznatijih pronađeni su kvercetin (koji nazivaju pretečom svih bioflavonoida, jer njegova hemijska struktura čini osnovu drugih) i kamferol (koji se nalazi i u brokoliju, čaju, prokelju, kupusu). Ove supstance biljnog porekla se smatraju značajnim u sprečavanju ćelijskih oštećenja izazvanih slobodnim radikalima i pri sprečavanju bolesti srca, snižavanju krvnog pritiska, regulaciji metabolizma, ublažavanju alergija – a posvećena je pažnja i njihovoj ulozi u prevenciji nekih vrsta karcinoma.
Neka svojstva stevije se još uvek istražuju jer moderno društvo zahteva dokaze za tvrdnje o lekovitosti određenih biljaka i hrane. Ipak, jedan od najozbiljnijih indikatora da na ovu biljku treba računati u budućnosti je njena neprekidna upotreba i poštovanje koje su joj poklanjali Guarani indijanci iz Paragvaja preko 1500 godina.
Kako i sami verujemo našim tradicionalnim biljnim lekovima koji su se puno puta pokazali važnim u preventivi i korisnim kao dodatak različitim terapijama – a ova biljka lako uspeva kod nas – treba joj u narednom periodu posvetiti pažnju koju očigledno zaslužuje.
Izvor: Maja Petrović – autor bloga „Vitki Gurman“ i veliki pristalica upotrebe stevije u pripremi torti, kolača, smoothija…