NAGLUVOST je jedan od najčešćih problema zbog kojeg se pacijenti javljaju audiologu. Među njima ima sve mlađih koji pate od zujanja u ušima, povremene nagluvosti i slabljenja sluha. Smatra se da je kod trećine onih koji imaju oštećenje sluha uzrok prekomerna ili dugotrajna buka (saobraćaj, industrija, glasna muzika).
Istraživanja su pokazala da se prvi znakovi slabog sluha pojavljuju u šest odsto slučajeva već između 15. i 19. godine, a u devet odsto slučajeva od 20. do 24. godine.
Prema rečima dr Milice Tatović, audiologa u KBC „Zvezdara“, ne postoji tačna granica podnošljivosti i precizno određeno vreme kada će nekome da strada sluh, ako je izložen buci:
– Boravak u bučnom okruženju ili slušanje glasne muzike od 7 do 8 sati bez prestanka, nedeljama ili mesecima, neminovno vodi slabljenju sluha.
Oštećenje sluha može da bude posledica starenja, mada može da bude i genetski uslovljeno, i u tom slučaju se javlja ranije. Privremena i trajna nagluvost može da bude uzrokovana oštećenjem bilo kojeg dela anatomski i funkcionalno složenog mehanizma uha – spoljašnjeg, srednjeg ili unutrašnjeg, zatim slušnog nerva, slušnih puteva i centara, može da obuhvati više delova, kao i okolne organe. Oštećenja sluha mogu da budu jednostrana ili obostrana, a gubitak iznenadan ili postepen.
Staračka nagluvost odnosi se na promene u slušnom organu vezane za starenje, a manifestuje se slabljenjem sluha. Staračka nagluvost se prema učestalosti nalazi na trećem mestu. Ona pogađa skoro trećinu osoba starijih od 65 godina i gotovo polovinu osoba iznad 75 godina, češće muškaraca. Staračka nagluvost se, kaže dr Tatović razvija postepeno. – Najpre nastaje gubitak percepcije visokih tonova, pa tako pacijent primećuje da ne čuje zvuk telefona ili kućnog zvona. Zatim se primeti slabija razumljivost tuđeg govora, da bi na kraju bio onemogućen socijalni kontakt.
Na prvi simptom oštećenja sluha treba se javiti audiologu. Mada, lekari savetuju da bi svako trebalo barem jednom godišnje da proveri sluh, odnosno da uradi audiometriju. Metoda merenja sluha je veoma komforna i bezbolna, a na osnovu nje se određuje da li postoji, koliki je stepen i koji je tip nagluvosti.
Nagluvost se ne leči, ali se sluh može popraviti slušnim aparatom. Kada pacijent počne da nosi slušni aparat, on „ponovo“ uči kako da prepozna i razlikuje zvuke. Kroz stalno slušanje i trening, uspostavljaju se nove slušne navike (izdvajanje govora od okolne buke, „ignorisanje“ okolnih šumova). Odlaganje upotrebe slušnog aparata vodi ka još većem oštećenju sluha i zato je neophodna adekvatna rehabilitacija. Motivacija za korišćenje slušnog aparata ima direktan uticaj na njegov korisni efekat, a time i na stepen poboljšanja kvaliteta života osobe sa oštećenim sluhom.
APARATI SMANjUJU TROŠKOVE
Oštećenje sluha po društvenom i ekonomskom značaju je značajan hendikep, a moguće ga je sanirati sa najmanje ulaganja čime se postiže maksimalno poboljšanje kvaliteta života osoba sa oštećenim sluhom i velike uštede za društvo u celini. Procena je da se u EU godišnje gubi oko 90 milijardi evra usled nesaniranih oštećenja sluha zbog smanjenja produktivnosti, troškova specijalnog školovanja i lečenja nagluvih osoba. Ako bi se obezbedili digitalni slušni aparati za sve kojima je potrebno, trošak bi u prvoj godini bio nešto manji od gubitka koji nastaju nelečenjem oštećenog sluha. Tokom pet godina, koliko je prosečni vek trajanja slušnog aparata, ova razlika se višestruko povećava.