Veštačka ishrana kod dece

Veštačka ishrana dojenčeta je ishrana mlekom drugih sisavaca, najčešće kravljim, ili zamjenama za mleko, umjesto mleka žene. Postoje dvemoguć­nosti provođenja veštačke ishrane novorođenčeta i dojenčeta:

– ishrana industrijskom dojenačkom hranom, i

– veštačka ishrana kravljim mlekom.

 

Industrijska dojenačka hrana

 

Industrijsko dojenačko mleko je prerađeno kravlje mleko tako da bude što približnesastavu majčinog mleka. U potpunosti je odstranjena voda, smanje­na količina proteina i minerala i dodan je mlečni šećer, a pripravak je bakteri­ološki čist.

Industrijski pripravci na bazi kravljeg mleka se mogu podeliti u dvegru­pe, u ovisnosti o tome da li je kazeinski udeo mleka modificiran i zamenjen demineraliziranom sirutkom (solubilni protein).

 

Industrijsko mleko bi trebalo zadovoljavati sljedeće standarde: ukupna koli­čina proteina mora biti smanjena na razinu polovinskog-dvotrećinskog mleka (1,6-2,1gr%), deo mlečne masti mora biti zamjenjen biljnim uljima, laktoza tre­ba biti jedini hidrat, smanjena je koncetracija soli, dodati su vitamini i gvožđe, a međusobni odnos hranjivih materija je 8 (%kcal proteina):50 (%kcal masti):42 (%kcal ugljikohidrata).

 

Tako pripremljeno mleko je potpuna hrana u prvih 4-6 mjeseci, nakon čega se uvodi dohrana.

Od adaptiranih mleka do četiri mjeseca života deteta najbolje je davati je­dno od mleka s 1,3-1,9 gr/100 ml proteina s mješavinom biljnih i životinjskih masti i laktozom kao jedinim ugljikohidratom, s dodatkom vitamina.

Od 4 do 6 mjeseci se može preći na mleko s većom koncentracijom bjelanče­vina i obogaćeno gvožđem. Industrijski preparati dojenačke hrane koji se nalaze u prodaji su posebno označeni u skladu s dobi deteta u kojoj se preporučuje njihova primjena. Nema pouzdanih pokazatelja da je bilo koji od industrijskih priparavaka superioran u odnosu na druge.

Najveći broj novorođenčadi zadovoljava energetske i nutritivne potrebe sa 150 ml mleka na 1 kg TT dnevno. Ne treba davati količinu mleka veću od 900 ml dnevno.

 

Kravlje mleko

 

Kravlje mleko se na tržištu može naći kao sirovo, pasterizirano, kratkotrajno sterilizirano, mleko u prahu i kondenzirano mleko. Kondenzirano mleko ne treba koristiti jer je previše zaslađeno, a ostale vrste se pripremaju za upotrebu. Sirovo kravlje mleko preupotrebe treba prokuhati da bi se uništile bakterei denaturisali proteini, zatim se mora razrediti da bi se uklonio višak proteina i soli. U prvom mjesecu života se koristi tzv. polovinsko mleko, koje ima polovinu vode i polovinu mleka, do kraja 6. mjeseca dvotrećinsko, s dvetrećine mleka i jednom trećinom vode. Razređivanjem mleka se smanjuje količina masti i ugljenohidrata te se ti sastojci dodaju mleku u potrebnoj količini. Šećer se dodaje 4­5% u obliku saharoze, dodaje se često i polisaharid u rižinoj sluzi. Pšenično bra­šno treba izbjegavati jer sadrži gluten koji može oštetiti sluznicu creva u prvim mesecima života. Dodaje se i 2% biljne masti u obliku ulja kukuruznih klica.

 

Pasterizirano kravlje mleko ne sadrži dovoljno vitamina A, C, D i željeza, i ako se dojenče njime hrani u toku prve godine života ovi sastojci se moraju do­davati.

 

Mleko na bazi soje

 

Sojino mleko se široko koristi za prehranu dojenčadi, s namjerom preven­ceatipičnih manifestacija, kakve su ekcem ili astma, ali nema sigurnih poka­zatelja da se time smanjuje rizik od ovih bolesti. Mada su savremene formule na bazi sojinog proteina nutriciono adekvatne da omoguće normalan rast i razvoj, postoji puno nepogodnosti vezanih za njihovu upotrebu, te ih ne treba koristiti kao rutinsku alternativu kravljem mleku. Oko 20-30% dece s intolerancijom na kravlje mleko razvekasnei intoleranciju na mleko na bazi soje. Ove formule sadrže više aluminija, deca imaju niži nivo serumskih imunoglobulina i lošiji odgovor na vakcinacenego deca hranjena kravljim mlekom.

 

Hipoalergeno mleko

 

Ova vrsta mleka se koristi kod dece koja su alergična na druge supstituente. Proteini kravljeg mleka zamenjeni su mješavinom aminokiselina (hidrolizati kazeina ili sirutke) ili proteinima deriviranim iz baze soje. Ovo mleko ne sadrži laktozu, a sadrži srednjolančane trigliceride, koji se resorbuju bez pankreasne lipaze.

 

Provođenje veštačke ishrane

 

Ako je dojenje iz bilo kojih razloga nemoguće provesti, onda se u dogovoru s ljekarom provodi ishrana nekim od industrijskih pripravaka ili, kao najnepovolj- nija varijanta, ishrana kravljim mlekom prilagođenim uzrastu deteta. Između puno komercijalnih preparata veštačke hrane koji postoje na tržištu teško je bilo kojem od njih dati prednost. Vrlo je važno da se u nemogućnosti dojenja majka ne optereti osjećajem krivice i uskraćenosti.

 

Kod ishrane industrijskim mlekom treba se striktno pridržavati preporuka proizvođača o načinu pripremanja, da se ne bi dogodilo da se mleko previše razblaži ili pak napravi mleko prevelike kalorijske gustoće. Veštačka ishrana podrazumeva veoma stroge principe održavanja higene bočice te pripravljanja uvek svježeg obroka, čime se smanjuje mogućnost infekce.

 

Kod ishrane bočicom postoji veća mogućnost preuhranjivanja, pa treba voditi računa o količini mleka koju beba unosi. Količina mleka od 150 do 200 ml/kg TT raspoređena u 6-8 obroka omogućava normalan rast i razvoj deteta. Potre­bno je objasniti majci da dete ima mogućnost samoregulacei da plač deteta ne znači uvek da je dete gladno.

 

Dohrana

 

Dohrana je uvođenje nemlečne ishrane u šestom mjesecu života. Kod dece s pozitivnom porodičnom anamnezom o alergiji preporučuje se da se dohrana uvodi nakon devetog mjeseca. Namirnice se uvode postepeno, najčešće se započinje sokom, kašicama od voća i povrća i neglutenskim žitaricama. Prve kašice se prave od jedne vrste hrane, a kasnese daju mešana jela s više namirnica koje su se prethodno uvele u ishranu. Meso, mlečne prerađevine, iznutrice i riba se uvode nakon sedam mjeseci, a žumanjak u sedmom ili osmom mjesecu. Jaje zamenjuje mesni obrok, daje se isključivo tvrdo kuhano. Agrumi i voće koje se ne može oguliti (jagode, kupine, borovnice i dr.), zbog svog potencijalnog alergenog

djelovanja, ne daju se prenavršene prve godine života, takođe i koštunjavo voće (orah, lješnik, badem) se zbog teže probavljivost daje nakon desetog mjeseca života. Nova hrana se uvodi u malim količinama koje se postepeno povećavaju,

trebaju proći 3-4 dana razmaka do uvođenja nove namirnice da bi se uočilo eventualno nepodnošenje određene namirnice.

 

Kao posljedica prevremenog uvođenja čvrste hrane može doći do većeg osmolariteta plazme i veće sklonosti ka hiperosmolarnoj dehidrataciji, pojave žeđi i alergijskih reakcija.