KADA ni rendgen ne može da utvrdi uzrok hroničnim bolovima u zglobovima, posebno kolenu, a postojeća analgetska terapija ne daje rezultate, lekari često pacijentima preporučuju tretman hijaluronatima. Radi se o ubrizgavanju hijaluronske kiseline injekcijama direktno u zglob.

Da ova terapija daje rezultate, nije naučno dokazano, ali je činjenica da se kod pojedinih pacijenata posle tretmana stanje značajno poboljšalo. Ovo u razgovoru za „Novosti“ objašnjava dr Nemanja Slavković, hirurg-ortoped u Institutu za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica“:

– Ova terapija je jedna od mogućnosti koje predočimo pacijentu, ali ni mi lekari ne možemo da mu obećamo uspeh i poboljšanje u lečenju. Tretman preporučujemo pacijentima koji nisu kandidati za operativno lečenje, odnosno zamenu zgloba veštačkim, a žale se na bolove u zglobovima, posebno kolenu. To su i pacijenti koji ne reaguju ni na jednu analgetsku terapiju za ublažavanje bolova i poboljšanje kretanja.

Niko, kaže dr Slavković, nije do sada dokazao da davanje hijaluronata u zglobove dovodi do poboljšanja patoanatomskog supstrata, odnosno obnavljanja hrskavice.

– Neki od pacijenata koji dobiju taj preparat kažu da se posle terapije osećaju bolje, ali to može da bude posledica davanja hijaluronata, ali u isto vreme može da bude i placebo efekat, kada pacijent na uspostavljanje terapije odreaguje psihološki bolje – objašnjava dr Slavković.

DOZA 5.000 DINARA PREMA rečima dr Nemanje Slavkovića, preparat hijaluronske kiseline se može davati nekoliko puta, sa razmakom od nedelju dana: – Preporučuje se terapija od tri do pet tretmana, a zatim se pravi pauza od šest meseci do godinu dana. Jedna doza košta oko pet hiljada dinara.

Proizvođači tvrde da preparat izaziva bubrenje hrskavice, i deluje na formiranje nove hrskavice, a hijaluronatom se i podmazuje zglob. Ono što je sigurno potvrđeno je da hijaluronat ne deluje kod uznapredovalih bolesti i kod starijih pacijenata.

Hijaluronat se ubrizgava direktno injekcijom u zglob, a za ovu terapiju najprijemčivije je upravo koleno. Oko kolena, naime, nema velikih mišićnih struktura i tkiva, i nalazi se najviše hrskavice pa se veoma lako iglom ulazi u zglob.

– Sa ramenom i kukom je taj postupak teži, jer je potrebno praćenje ultrazvukom ili rendgenom, i spada u invanzivnu proceduru koja čak može i da naškodi pacijentu – upozorava dr Slavković.

Kao dodatna terapija najčešće se preporučuje kod artroze, i to uglavnom kod sekundarnog osteoartritisa, koji počinje degenerativnim promenama hrskavice posle četrdesete godine života. Iako proces zahvata sve sinovijalne zglobove tela, najčešće lokalizacije su zglobovi šaka, kolena i kukovi.

MILION LjUDI MUČI REUMA

GOTOVO 16 odsto stanovništva ima reumatske tegobe, odnosno oko milion ljudi u Srbiji. Samo od hroničnog artritisa, odnosno upale zglobova, boluje oko 50.000 ljudi. Ukoliko se ta bolest ne leči na vreme i odgovarajući način, za pet do osam godina može doći do teških oštećenja zglobova i oko 80 odsto tih pacijenata postaju invalidi, upozoravaju stručnjaci.