Specifični načini ishrane i druge životne navike mogu da utiču na uspeh strategije „jedete manje,a vežbajte više“ za sprečavanje gojaznosti dugoročno gledano, pokazuju rezultati nove studije.
Specifični načini ishrane i druge životne navike mogu da utiču na uspeh strategije „jedete manje,a vežbajte više“ za sprečavanje gojaznosti dugoročno gledano, pokazuju rezultati nove studije.
Studija je sprovedena na 120.877 američkih žena i muškaraca koji ne boluju od hroničnih bolesti i nisu gojazni. Odnosa između promene životnih navika i težine su procenjivane su svake 4 godine.
Istraživači su otkrili da u okviru svakog četvorogodišnjeg perioda, učesnici su dodavali u proseku 1,4 kg. Bazirajući se na dnevnoj osnovi, 4 –godišnja promena težine bila je najbliže povezana sa unosom čipsa, krompira, šećera, zaslađenih pića, neprerađenog crvenog mesa, mesnih prerađevina, a obrnuto povezan sa unosom povrća, integralnih žitarica, orasima , i jogurtom.
Zbog činjenice da gubitak težine predstavlja ogromne izazove, primarna prevencija gojaznosti je globalni prioritet. Nekoliko životnih navika može da utiče da li osoba može ili ne da održi energetsku ravnotežu ( unos kalorija = trošenje kalorija) u dužem vremenskom periodu . Na primer, konzumiranje zaslađenih pića, slatkiša, i obrađenih namirnica može da oteža održavanje energetske ravnoteže, dok potrošnja žitarica, voća i povrća to može olakšati . Pored toga, gledanje televizije i spavanje mogu da utiču na potrošnju energije.
Izvor: New England Journal of Medicine,