Prelomi u donjem kondilarnom delu butne kosti različiti su u odnosu na njihov izgled. Tako razlikujemo transkondilarne, diakondilarne, perkondilarne i kombinaciju tih preloma. Uzrok ovakvih preloma je pad sa visine ili saobračajna nesreča.
Značajno za ovakve prelome je da su često otvoreni i da su moguče povrede arterije popliteje. Često je zahvačen i deo zglobne hrskavice.
Retki su monokondilarni prelomi, koji nastaju pri ekstremnoj abdukciji ili adukciji u kolenom zglobu.
Klinički znaci.
Anamneza je značajna, a klinička slika je tipična, koleni zglob pod otokom i deformisan. Pokretljivost kolenog zgloba je ograničena. Potrebno je načiniti rendgenske snimke u dva pravca, na slikama mora biti prikazan i ceo koleni zglob.
Tretman.
Konzervativno lečenje se primenjuje povremeno, kod jednostavnih suprakondilarnih preloma, i to skeletnom trakcijom ili visokim natkolenim gipsom. U večini slučajeva te prelome treba zbrinuti operativno. Pri lečenju tih preloma moramo pored rekonstrukcije skeleta rešiti i ostale delove kao što su ligamenti, meniskusi i hrskavičasti delovi koji su povređeni. Operativni postupci su komplikovani i združeni sa obilnim krvarenjem.
Po lečenju potrebno je 10-12 nedelja da se ne opterečuje taj ekstremitet.
Najčešča komplikacija je neskladnost između zglobnih površina i osne dislokacije u smislu varusa ili valgusa. Ožiljci na mišičima i recesusi su uzrok za smanjenu pokretljivost. Skoro kod svih takvih zglobnih povreda nastupi kasnija teška artroza. Osteitis je takođe opisan kod ovakvih povreda.