Vulgarne akne je najčešće samolimitirajuća poremećaj tinejdžera i mlađih odraslih, premda i 10-20% odraslih boluje od nekog oblika ovog poremećaja. Ovaj je poremećaj obeležen povećanim lučenjem loja iz lojnih žlezda nakon puberteta.
Acne vulgaris
Etiologija i klinička slika:
Vulgarne akne je najčešće samolimitirajuća poremećaj tinejdžera i mlađih odraslih, premda i 10-20% odraslih boluje od nekog oblika ovog poremećaja. Ovaj je poremećaj obeležen povećanim lučenjem loja iz lojnih žlezda nakon puberteta. U korenu kose stvaraju se male ciste, nazvane komedoni, zbog blokade folikulnog ušća nakupljenim lojem i keratinske materijalom. Delovanjem lipofilnih kvasaca (Pitirosporum orbiculare) i bakterija (Proprioni-bacterium acnes) unutar komedona iz sebuma se oslobađaju slobodne masne kiseline, izazivaju upalu unutar cista i na kraju izazovu rupturu cistične opne. Zbog izlaska masnog i keratinskog sadržaja iz ciste razvija se upalna reakcija.
Glavni klinički znak po kojem se acne vulgaris lako prepoznaje je komedona koji može biti zatvorenog, (beli vrh), ili otvorenog, (crni vrh), tipa. Zatvoreni komedoni su 1-2 mm velike papule nalik na šljunak koje su naglašenije kada se koža zategne. Oni su u stvari prekursori upalne lezije, a sadržaj im se teško istiskuje. Otvoreni komedoni retko prelaze u upalni oblik akne, imaju poveći prošireni folikularni otvor, a ispunjeni su oksidirani, potamnjelim masnim sadržajem, koji se lako istiska. Zatvorene komedona najčešće prate i druge upalne lezije: papule, pustule ili noduli.
Prve lezije u adolescentnom dobu uopšteno su blago inflamirane ili neinflamirani komedoni na čelu. Odmah nakon toga pojavljuju se inflamirane lezije na obrazima, nosu i bradi. Najčešća lokalizacija akne je lice, ali se on može pojaviti i na grudima i leđima. Bolest je u većini slučajeva blagog karaktera i ne ostavlja ožiljke, ali se u nekih pojedinaca ipak razviju velike inflamirane ciste i noduli, koji se dreniraju i ostavljaju izražene ožiljke.
Oblik vulgarne akne mogu promeniti i egzogeni i endogeni faktori. Trenje i trauma mogu da izazovu rupturu početnih mikro-komedona i izazvati upalu akne. Ovo se često javlja ispod znojnica za čelo ili ispod traka za bradu kaciga raznih sportista. Za lečenje ili sprečavanje komedona koriste se lokalni kozmetički preparati ili preparati za negu kose, kao što su lanolin, petrolat, butilstearat, laurilni alkohol i oleinska kiselina, te hronična topična izloženost nekim industrijskim spojevima koji sadrže netopive, čvrste masti (nečiste mešavine parafinskih ulja) , halogenirani ugljene hidrate i katran kamenog uglja i njegove derivate. Akna može nastati i kao posledica ili lokalne ili sistemno primene glukokortikoida. I neki drugi sistemni lekovi kao što su izoniazid, halogeni, Dilantin i fenobarbital mogu izazvati erupciju nove akne ili pogoršati stanje već postojeće.
Lečenje:
Lečenjem se nastoje ukloniti komedoni, smanjiti populacija lipofilnih bakterija i kvasca, te ublažiti upala. Premda površinu zaraženu aknama treba održavati čistom, samo brisanje površinske masnoće nema nekog značajnog uticaja na lečenje. Preenergično trljanje može samo pogoršati stanje, zbog mehanički izazvane rupture komedona. Oralna primena tetraciklina i eritromicina u dnevnim dozama od 250-1000 mg smanjiti će folikularnu kolonizaciju nekih lipofilnih organizama i izazvati protivupalni efekat nezavisno od antibakterijskog delovanja. Neki lokalni agensi kao što su retinurička kiselina, benzoil peroksid ili salicilna kiselina, mogu izmeniti način epidermalne deskvamacije, sprečiti stvaranje komedona i pomoći pri nestanku postojećih cista. S druge strane, korisna adjuvantna terapija su i lokalni antibakterijski preparati kao što su benzoil peroksid, lokalna primena eritromicina, klindamicin ili tetraciklin. U slučaju teškog oblika nodulocistične akne, koja ne reaguje na oralne antibiotike i lokalnu terapiju, može se pokušati sa primenom sintetskog retinoida izotretinoinu u dnevnim dozama od 0,5-1,0 mg / kg telesne težine, kroz 15 do 20 nedelja. Kako je ovaj lek teratogen, njegova je primena ograničena, au žena najpre treba isključiti trudnoću, te sprečiti mogućnost začeća tokom lečenja. Bolesnici koji se leče ovim lekom imaju izrazito suvu kožu i heilitis, a može doći i do pojave hipertrigliceridemije. Bolesnici koji uzimaju izotretinoin, naročito oni podvrgnuti dugotrajnom lečenju zbog nekih drugih poremećaja, često imaju problema zbog kalcifikacije ligamenata i nastanka koštanih izraslina na kičmi.