Aktivna imunizacija je jednostavna. efikasna i jeftina mera sprečavania infektivnih bolesti. Zahvaljujući vakcinaciji, neke bolesti u svetu i kod nas su iskorenjene (velike boginje), ili su postale veoma retke(difterija, dečja paraliza).
Aktivna imunizacija je jednostavna. efikasna i jeftina mera sprečavania infektivnih bolesti. Zahvaljujući vakcinaciji, neke bolesti u svetu i kod nas su iskorenjene (velike boginje), ili su postale veoma retke(difterija, dečja paraliza). Takođe se postiže zaštita dece u najranijem uzrastu, kada imunološka otpornost još nije dovoljno razvijena. U budućnosti će se moći postići još bolji rezultati usavršavanjem vakcina, boljom organizacijom zdravstvene službe i prosvećenošću stanovništva.“
Aktivna imunizacija ili vakcinacija je postupak kojim se, davanjem vakcine kao antigene supstance, postiže specifična otpomost protiv odredenih intektivnih bolesli. Unošenjem antigena, imuni sistem se podstiče naprodukciju specifičnihantilela i stvaranje ćelijskog imunog odgovora koji predstavljaju zaštitu proliv infektivnog agensa.
Masivna imunizacija predstavjja privremenu zaštitu primenom specifičnih antiteja. Ona se odigrava i intrauterino, transplacentalnim prelaskom antitela u plod, čime se postiže zaštita protiv nekoliko infektiv-, nih bolesti prvih 3-6 meseci života.
Vrste vakcine
Za vakcinaciju se koriste vakcina i toksoid, a za pasivnu imunizaciju imunoglobulini i antitoksin.
Najvažnije vakcine sa živim uzročnicima su: protiv tuberkuloze, đečje paralize, malih boginja. rubeole, parotitisa i influence. Inaktivirani uzročnici su u vakcini protiv velikog kašlja, kolere i trbušnog tifusa. Toksoidi ili anatoksini su posebna grupa vakcina. Sastoje se iz izlučenih toksina izmenjenih specijalnim postupcima kojim se gube toksična, a zadržavaju antigeija svojstva.-Toksoidi su vakcine protiv ietanusa i difterije.
Vakcine pr.Qt.iv meningokoka, pneumokoka i influence sadrže prečišćene antigene koji u organizmu dovode do.jakog imunog odgovora sa minimainim neželjenim reakcijama.
U novije vreme vakcine su sintetisane genetskim inženjeringom, kao Što je vakcina protiv hepatitisa B.
Osim aktivne komponente,. u sastav agensa za imunizaciju ulaze stabilizatori, konzervansi, antibiotici, adjuvansi i suspenziona tečnost (često medijum za rast). Kao adjuvans ili adsorbens se koriste soli aluminijuma da bi se pojačao imuni odgovor. Zbog toga se moraju. dobro promućkati pre upotrebe. Adsorbovane vakcine su Di-Te-Per Al, Di-Te Al, Di-Te A1 pro adultis, Te Al, protiv hepatitisa B. Do alergijske reakcije može doći na bilo koju komponentu vakcine.
Sve vakcine se čuvaju i transportuju u frižideru. Zamrznute ži.ve vakcine se mogu nakon odmrzavanja i dalje koristiti, a inaktivirane se moraju povući iz upotrebe.
„ Pošle otvaranja originalnog pakovanja, vakcine se mogu koristiti u sledećem periodu:
— liofllizirana vakcina MMR se mora upotrebiti unutar jednog sata od rastvaranja
— liofilizirana, atenuirana BCG vakcina unutar 4—6 h, najduže u toku radnog dana
— živa oralna Polio vakcina najduže 3-4 dana, poželjno istog dana
— adsorbovane vakcine unutar 5 dana, poželjno istog dana
— tuberkulin unutar radnog dana.
Imuni odgovor
Antitela nastala vakcinacijom mogu biti bilo koje klase imunoglobulina. Na početku su IgM, a kasni je IgG. Mogu delovati sama ili zajedno sa ostalim komponentama imunog sistema (komplement opsonini) na taj način što učesUoj ju u neutralizaciji toksina (npr. difterija) i opsonizaciji virusa ili započinjanju fagocitoze.
Za primami odgovor na antigen vakcine je potreban Jatentni period od nekoliko dana, a cirkulišuća antitela se pojavljuju posle neaelju dana.
Način vakeinacije
Vakcine se daju parenteralno i peroralno. Mogu biti mono-vakcine, protiv jedne, ili kombinovane protiv dve ili više bolesti; daju se jednokratno ili višekratno. Otpomost stečena imunizacijom traje više rneseci ili godina, a može se produžiti ili pojačati dodatnim jednokratnim dozama (engl. booster).
Istovremena imunizacija se može sprovesti primenom: 1) dva ili više mrtvih antigena; 2) mrtvih i živih antigena; 3) dva ili više živin antigena. Ona se može sprovesti protiv: dečje paralize, difterije, tetanusa, pertusisa, morbila, parotitisa, rubeole i hepatitisa B.Tnaktivisane vakcine se mogu dati istovremeno na različita mesta.
Intervai izmedu dve žive virusne vakcine treba da je najmanje 30 đana. Duži inlerval izmedu doza od preporučenog ne smanjuje efekat imunizacije, dok kraći može omelati imuni odgovor. Razmak
između davanja BCG i drugih vrsta vakcine mora biti najmanje 6 nedelja. Žive vakcine remete odgovor na tuberkulinski test, te ga ne treba dati u intervalu od 6 nedelja. Razmak između davanja vakcine prodv kolere i žute groznice je 2-3 nedelje.
Imunoglobulini i vakcine sa mrtvim uzročnicima i toksoidi se mogu dati istovremeno. Imunoglobulini se ne mogu dati istovremeno sa živim atenuiranim vakcinama (MMR); imuni odgovor na andgene vakcine će se suprimirati speciJBčnim andtelima iz imunoglobulina.
Imunizacija se uobičajeno sprovodi kondnuirano tokom cele godine: svako dete se vakciniše u odredenom uzrastu, prema kalendaru i epidemiološkoj situaciji. Diskontinuiranim načinom vakcinacije se u određeno vreme u godini sprovede vakcinacija protiv određene bolesti.
Imunizacija stanovništva je kod nas regulisana Zakonom o zaštid stanovništva od zaraznih bolesti.
Prema ovom pravilniku, obavezna je imunizacija za decu odredenog uzrasta prodv sledećih zaraznih bolesti:
— tuberkuloze
— dečje paralize
— difterije
— tetanusa
— velikog kašlja
— malih boginja
— zauški
— rubeole
Prema epidemiološkoj situaciji, u skladu sa zakonom, može biti indikovana imunizacija prodv virusnog hepadtisa, besnila i trbušnog tifusa. U međunarodnom saobraćaju je obavezna imunizacija protiv kolere i žute groznice.
Kontraindikacije
Opšte kontraindikacije za sve imunizacije su:
– akutne bolesti imunizaciju sprovesd 7-10 dana od početka rekonvalescencije
– febrilna stanja (t >38°C); imunizaciju odložiti nedelju dana
– ahafilakdčka reakcija na prethodnu dozu
– anafilaktička reakcija na neomicin koji se nalazi kao konzervans u vakcini MMR.
Kontraindikacije za žive virusne vakcine su:
imunodeficijencija, primama i sekundarna( maligna bolest, HIV infekcija, terapija, kortikosteroidima, radijacijom, antimetabolicima). Deca sa leukemijom u remisiji, sa završenom terapijom duže od 3 meseca, mogu da se vakcinišu po konsultaciji sa hematologom
— graviditet
— eksangvinotransfuzija i transfuzija su privremena kontraindikacija za davanje živih vakcina u trajanju od 4-6 meseci.
Epidemija jedne zarazne bolesti može biti privremena kontrainđikacija za imunizaciju protiv druge zarazne bolesti.
Neželjene reakcije
Iako su modeme vakcine bezbedne, kod malog broja vakcinisanili osoba se mogu javiti neželjene reakcije ili infektivna bolest protiv koje je vakcina data.
Komponente vakcina, uključujući aktivnu komponentu. životinjske proteine unet’e pri proizvodnji, konzervanse. stabilizatore, antibiotike, mogu izazvati alergijske reakcije. Alergijska reakcija može bid laka (urtikarija) ili teška (anafilaktička reakcija).
Zasebnu grupu reakcija čim vakcinalna bolest koja nastaje nakon primene žive vakcine (male boginje, rubeola). Vakcinisana osoba dobija kliničke znake bolesti koji su obično blagi. Komplikacije vakcinalne bolesti čine drugu grupu neželjenih reakcija; primer je nekrotična ili generalizovana vakcinija posle vakcinacije protiv velikih boginja koja se više ne sprovodi. Najteža komplikacija je postvakcinalni meningoencefalitis nakon vakcinacije protiv velikih .i malih boginja, besnila.
Lokalna reakcija se javlja prvih 24 h nakon vakcinisanja u vidu otoka, crvenila i bola koji iščezavaju posle 2-3 dana. Znaci opšte postvakcinalne reakcije su kratkotrajna febrilnost, glavobolja, malaksalost; česte su posle vakcinisanja protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja.
Upotreba vakcina u posebnim okolnostima
Aktivnaimunizacija se obično izbegava kod trudnica. Trudnice se bezbedno mogu vakcinisati protiv tetanusa i difterije. Žive vakcine se ne đaju u trudnoći. Mogu se bezbedno vakcinisati i žene koje doje.
Žive atenuisane vakcine su kontraindikovane kod imunokompromitovane dece. Pasivna imunizacija se sprovodi kod one dece koja su bila u kontaktu sa zaraznom bolesti.
Vakcinacija nakon kontakta
Nakon kontakta sa infektivnom bolesti sprovodi se pasivna imunizacija kod dece koja nisu ranije vakcinisana. Ona prevenira ili atenuira samo oboijenje. Za pasivnu imunizaciju se koriste 3 grupe preparata: standardni humani imunoglobulin, .specifični imunoglobulin protiv određene bolesti i životinjski serumi ili antitoksini.