Akutni kataralni gastritis je termin za sve obične, nespecifične oblike akutnog gastritisa, mada ga neki svrstavaju u takozvani akutni neerozivni gastritis, što je u stvari česta histološka dijagnoza kod osoba bez simptoma. Kratak tok, naglo nastajanje i inflamatomi karakter lezije su osnovne odlike ovog oboljenja.
Akutni kataralni gastritis je termin za sve obične, nespecifične oblike akutnog gastritisa, mada ga neki svrstavaju u takozvani akutni neerozivni gastritis, što je u stvari česta histološka dijagnoza kod osoba bez simptoma. Kratak tok, naglo nastajanje i inflamatomi karakter lezije su osnovne odlike ovog oboljenja.
Egzogeni i endogeni uzroci akutnog oboljenja želudačne sluzokože ovde dobijaju svoje posebno mesto, pa tako alimentame toksiinfekcije ulaze u okvir endogenih, dok je, na primer, alkohohii gastritis predstavnik egzogene grupe.
Dokazano je da sahcilati svih vrsta izazivaju akutne gastritise, a u kombinaciji sa analgeticima ovaj procenat oštećenja želudačne sluzokože se povećava. Mnogobrojna zapažanja gastrologau toku endoskopijeukazuju na sve veći procenat oštećenj a želudačne sluzokože koju izaziva unošenje nesteroidnih antiinflamatomih lekova (NSAID).
Mnoge hemikahje mogu izazvati nadražaj želudačne sluzokože, a u njih spadaju soh gvožđa, bromidi i jodidi, amonijev hlorid itd. Neki sastojci hrane takođe mogu da iritiraju želudačnu sluzokožu, a mnoga istraživanja ukazuju da i jonizirajućezračenje izaziva akutni gastritis. Previše topla ili previše hladna jela i pića, kao uzrok akutnih oštećenja želudačne sluzokože, predmet su brojnih istraživanja, ah surezultatiprotivrečni. U novije vreme smatra se da je uzročnik nastajanja akutnog kataralnog gastritisai?elikobacterpylori. Ne treba zaboraviti da i akutne alergijske reakcije mogu izazvati akutno oštećenje želudačne sluzokože.
Klinička slika. Ukazuje na nagao početak, gubitak apetita i odvratnost prema hrani. Bolesnici se žale na raznovrsne subjektivnetegobeu gomjemtrbuhu: neprijatan ukus u ustima, bol u vidu tištenj a, paljenja ili grča, čupanje u trbuhu, što se pojačava pri uzimanju hrane. Podrigivanje je često, kao i neprijatan zadah. Povraćanje često donosi kratkotrajno olakšanje. Povremeno se javlja prohv, a bolesnici su češće subfebrilni nego visoko febrilni. Glavobolja i opšta zamorenost su takođe česti simptomi.
U fizičkom pregledu, jezik je obložen, a epigastrijum osetljiv na pritisak. Povremeno se mogu konstatovati i znaci dehidratacije.
Oboljenje ima kratak tok i dobru prognozu. Znaci akutnog gastritisa se smiruju za nekoliko dana.
Dijagnoza akutnog kataralnog gastritisa postavlja se na osnovu khničke simptomatologije najčešće bez proveravanja i potvrde biopsijom. Ukoliko se pregleda stomačni sok, on može pokazivati razhčite stepene kiselosti, dok radiološki nalaz pokazuje grube edematozno promenjene nabore. Gastroskopski nalaz otkriva izraženu hiperemiju, nabubrelost nabora i sluz.
Lečenje. Lečenje akutnog kataralnog gastritisa najpre podrazumeva profilaksu, tj. odvikavanje od vrele hrane i pića, pažljivu upotrebu lekova, naročito se ne smeju uzimati na prazan želudac. Ukoliko se razvio akutni gastritis, princip lečenja je pošteda, ležanje u postelji, uzdržavanje od hrane u toku jednog do dva dana i uzimanje najčešće nezaslađenog čaja. Katkada se može primeniti i ispiranje želuca mlakim fiziološkim rastvorom.
Po potrebi se primenjuje simptomatska terapija: blagi sedativi, opijati, antiemetici, spazmolitici itd.