U ovom tipu reakceantitela su u serumu, a antigen je vezan za površinu ćeleili membrane. Oštećenja nastaju kada se antitela spoje s antigenom i time aktiviraju komplement, fagocitozu i Kćele. Aktiviranem ovih sistema dolazi do lize stanice.
Aktivirani komplementi (anafilatoksini) dovode do degranulacemastocita i bazofila s oslobađanem medijatora reakcetipa I.
U reakciji tipa II antigeni su vlastiti antigeni (autoimune bolesti) ili vanjski antigeni (tuđi eritrociti, lekovi). Antitela su IgM ili IgG klase. U čovjeka reakcetipa II uzrokuju izoimunoreakcei autoimunoreakce. Najbolji primeri za ovu vrstu reakcesu autoimune hemolitične aneme, Goodpastureov sindrom i alergija na lekove.
Dijagnoza reakcetipa II se temelji na testovima za prepoznavaneantitela klase IgM i IgG (aglutinacija i imunofluorescencija), testovima za detekciju aktivnosti ćelija ubica killer ćelija (npr. oslobađaneizotopa iz razorenih ciljnih ćelija).
Terapija autoimunih bolesti je imunosupresija i ponekad plazmafereza (odstranjivaneantitela).