Kao što smo već pomenuli, do amenoreje dovode poremećaji koji nastaju u lancu kora velikog mozga, hipotalamus, prednji režanj hipofize, jajnici i materica. Zbog toga se i može govoriti o hipotalamusnim, hipofiznim, ovarijalnim i uterinim uzrocima amenoreje.
Kao što smo već pomenuli, do amenoreje dovode poremećaji koji nastaju u lancu kora velikog mozga, hipotalamus, prednji režanj hipofize, jajnici i materica. Zbog toga se i može govoriti o hipotalamusnim, hipofiznim, ovarijalnim i uterinim uzrocima amenoreje. Da i kora velikog mozga ima učešća u nastajanju amenoreje dokaz je i činjenica da izvesna duševna stanja, kao što su strah, zatim velike, nagle radosti i jaka uzbuđenja mogu da dovedu do poremećaia menstrualnog ciklusa 1 do kraćee lli dužeg izostanka menstruacije. Verovatno je da se raehanizam nastajanja ovakvih amenoreja odvija preko hipotalamusa. Poznato je, naime, da psihički i fizički insulti mogu preko talamusa da dovedu do prolaznih ili trajnih amenoreja. Na isti način objašnjava se i amenoreja koja se može javiti kod izvesnih oblika duševnih poremećaja, u prvom redu kod psihičke depresije. U takvim slučajevima ne može se dokazati da li je amenoreja posiedica duševnog poremećaja, ili su, pak, i amenoreja i psihičko oboljenje posledica nekog drugog uzroka, odnosno lezije centralnog nervnog sistema u nivou hipotalamusa. U ovu grupu spadaju i amenoreje u izbeglištvu, na radnim akcijama i drugim sličnim situacijama. Verovatno je hipotalamičnog porekla i amenoreja koja se ponekad sreće kod žena kao posledica straha od graviditeta ili, pak, neispunjene velike želje za trudnoćom. Amenoreja hipotalamusnog porekla sreće se i kod osoba na kojima se zapažaju i drugi simptomi oštećenja diencefalona kao, na primer, posle preležanog encefalitisa, meningitisa. ili povrede baze lobanje. Ti simptomi su, pored gubitka menstruacije, u prvom redu gojaznost i poremećaj balansa tečnosti. Isto tako, hipotalamusnog porekla su i amenoreje kod teških hroničnih infektivnih i drugih iscrpljujućih bolesti, kod prisustva tumora, uzimanja leko’ va i kod velikog gubitka telesne težine (anorexia nervosa).
U slučajevima amenoreje hipotalamusnog porekla, najčešće je zbog patoloških promena na samom hipotalamusu smanjena produkciia rilizing faktora ((iNKH) lii le transport ovog faktora otežan ili onemogućen zbog patoloških promena na peteljci knja povezuje hipotalamus sa hipofizom. U prvoj varijanti, zbog smanjene produkcije rilizing fakfora smaniuie se lućenje gonadostimulma u prednjem režnju hipotize. što je praćeno smanjenom produkcijom seksualnih hormonau žensKim polmm žlezdama. U ovu grupu spada 1 amenoreja kod takozvane Kalmanove bolesti, izuzetno retkog oboljenja,’ koje odlikuje urođena nesposobnost hipotalamusa da izlučuje GNRH, što, naravno, izaziva odsustvo produkcije gonadostimulina u hipofizi i seksualnih hormona u jajnicima.
U drugoi variianti amenoreja hipotalamusnogporekla. zbog patoloških promena na hipofiznoj peteljci transport rilizing faktora, koji se inace normalno izlučuje, sprečen je zbog oštećenja peteljke koja spaja hipotalamus i hipofizu, što smanjuje lučenje gonadostimulina u njenom prednjem režnju (trauma, kraniofaringeomi, gliomi, germinomi, teratomi, tuberkuloza, zračenje itd.).
Kod amenoreja hipotalamusnog pprekla karakteristično je smanjeno lučenje folikulostimuliraiuceg i luteimziraiuceg hormona, što izaziva poremećeno lučenje ženskih polnih hormona.
Pošto je i lučenje estrogenih hormona i progesterona takođe poremećeno, izostaje estrogeno deistvo na endometriium i vaginalnu sluzokožu, čiji epitel zbog toga pokazuje znake atrofije. Slabo dejstvo estrogena može se dokazati endometrijalnom biospijom ili citohormonskim analizama. Ako se takvoj bolesnici daie propesteron. po prestanku niegove aplikaciie nece nastupiti krvavlienie iz eridometrliuma koji prethodno nije piripremljen estrogenima. Ako se pak, izvesno vreme na materičnu sluzokožu deluie estrogenima, pa se posle-toga nasfMvi sa aplikacnnm progesterona. endometrijum će reagovati na nnhovu aplikaciju, te će PO prestanku davania nastupiti ki-vavlienie zbog pada estrogena.
U terapiji amenoreia hipotalamusnop porekla treba odstraniti uzrok koji ih ie izazvao. Osim toga, dobri rezultati mogu se postići davanjem luteiniziraiućeg hormona. odnosno horionskog gonadotropina ciklično sa naknadnom primenom progesterona. Luteinizirajući hormon u ovoj situaciji povoljno deluie na lučenje estrogena. koii priprema endometrijum za naknadnu aphkaciju progesterona. Dobri rezultati mosu se postići i naizmemcnim Havnnjem estrogena i progesterona u nekoliko.ciklusa.
U grupu amenoreja hipotalamusnog porekla spada i amenoreja kod Frelihove bolesti odnosno adiopozogenitalnog sindroma. Ovaj sindrom smatra se posledicom oštećenja funkcije hipotalamusa, odnosno nedostatkom podsticaia gonadotropne funkcije prednieg reznja hipofize. Pri tome je međutim očuvana njena tireotropna i adrenokortikotropna funkcija te se ne javljaju znaci hipofunkcije ovih žlezda. Poremećen je i centar za apetit u hipotalamusu. Zbog toga ovaj sindrom karaktenše gojaznost, pospanost. hipoplazija genitalnih organa i amenoreja.