Ovu studiju sproveli su nauènici Epidemolokog istraivaèkog programa koji deluju u okviru Amerièkog drutva za rak iz Atlante. Oni su svoje istraivanje sprovodili u periodu od 1997. do 2008. godine, beleeæi razvoj bolesti i uzroke smrti 5138 pacijenata obolelih od raka.
Zakljuèeno je da terapija „aspirin dnevno“, ukoliko se primenjuje dui vremenski period, umanjuje rizik od smrti za èak 16 posto. Proseèan period upotrebe aspirina bio je pet godina, prenosi magazin „Time“.
Meðutim, iako je slika o ulozi aspirina u borbi protiv raka veoma pozitivna, jo je rano preporuèivati ovu terapiju pacijentima, tvrdi doktor Don Baron, sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Severnoj Karolini.
„Samo zato to je aspirin delotvoran, to ne znaèi da je i neophodan u leèenju raka“, kae dr Baron, dodajuæi da su eventualne negativne posledica ove terapije jo u fazi ispitivanja.
Do sada je sprovedeno vie medicinskih istraivanja kako bi se utvrdio uticaj aspirina na stopu smrtnosti izazvanu rakom. Meðutim, kako prenosi „Time“, rezultati su prilièno neujednaèeni. Naime, dok nekoliko studija belei pozitivne efekte aspirina, nije zanemarljiv ni broj onih istraivanja koja pokazuju suprotno.
Sliènim problemom bavio se i èuveni oksfordski univerzitet. Rezultati koje je nauèni tim tog univerziteta objavio u martu pokazali su da jedan aspirin dnevno tokom pet godina moe smanjiti rizik od smrti usled raka za èak 37 posto, u poreðenju sa onima koji nisu uzimali pomenuti lek.
Poèetkom godine objavljeno je da æe gotovo 1,3 miliona ljudi umreti tokom 2012. samo u EU, mada stopa smrtnosti od ove bolesti nastavlja da opada. Vie o toj meðunarodnoj studiji moete proèitati OVDE.
Foto: FreeDigitalPhotos.net
Ovu studiju sproveli su nauènici Epidemolokog istraivaèkog programa koji deluju u okviru Amerièkog drutva za rak iz Atlante. Oni su svoje istraivanje sprovodili u periodu od 1997. do 2008. godine, beleeæi razvoj bolesti i uzroke smrti 5138 pacijenata obolelih od raka.
Zakljuèeno je da terapija „aspirin dnevno“, ukoliko se primenjuje dui vremenski period, umanjuje rizik od smrti za èak 16 posto. Proseèan period upotrebe aspirina bio je pet godina, prenosi magazin „Time“.
Meðutim, iako je slika o ulozi aspirina u borbi protiv raka veoma pozitivna, jo je rano preporuèivati ovu terapiju pacijentima, tvrdi doktor Don Baron, sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Severnoj Karolini.
„Samo zato to je aspirin delotvoran, to ne znaèi da je i neophodan u leèenju raka“, kae dr Baron, dodajuæi da su eventualne negativne posledica ove terapije jo u fazi ispitivanja.
Do sada je sprovedeno vie medicinskih istraivanja kako bi se utvrdio uticaj aspirina na stopu smrtnosti izazvanu rakom. Meðutim, kako prenosi „Time“, rezultati su prilièno neujednaèeni. Naime, dok nekoliko studija belei pozitivne efekte aspirina, nije zanemarljiv ni broj onih istraivanja koja pokazuju suprotno.
Sliènim problemom bavio se i èuveni oksfordski univerzitet. Rezultati koje je nauèni tim tog univerziteta objavio u martu pokazali su da jedan aspirin dnevno tokom pet godina moe smanjiti rizik od smrti usled raka za èak 37 posto, u poreðenju sa onima koji nisu uzimali pomenuti lek.
Poèetkom godine objavljeno je da æe gotovo 1,3 miliona ljudi umreti tokom 2012. samo u EU, mada stopa smrtnosti od ove bolesti nastavlja da opada. Vie o toj meðunarodnoj studiji moete proèitati OVDE.
Foto: FreeDigitalPhotos.net