ZAMUĆEN vid, mutna, nejasna ili iskrivljena slika, najčešći su simptomi astigmatizma oka, pa osobe sa ovim problemom relativno brzo odu kod oftalmologa. Ova anomalija oka može da izazove žmirkanje pri gledanju na blizinu i daljinu, zamor očiju, glavobolju, vrtoglavicu i razdražljivost.

Do astigmatizma dolazi ako rožnjača i očno sočivo nisu ravnomerno i pravilno zakrivljeni, već su u jednom meridijanu ispupčeniji ili zaravnjeniji. Svetlosni zraci u oku prelamaju se nepravilno i ne seku se u jednoj tački na mrežnjači, nego se rasipaju. Ovo uzrokuje pojavu dioptrije, a astigmatizam je jedan od tipova dioptrije, koji se narodski zove „cilindri“.

Kako se u određenom meridijanu svetlost nepravilno prelama, dolazi do mutnog vida na svim udaljenostima, pa ljudi sa astigmatizmom često krive glavu kako bi našli položaj u kojem jasno vide. Astigmatizam može da se javi samostalno, ali i u kombinaciji sa miopijom (kratkovidost) ili hipermetropijom (dalekovidost), pojašnjava za „Novosti“ dr Katarina Misailović, oftalmolog, refraktivni hirurg iz „Miloš klinike“:

– Astigmatizam predstavlja veoma čestu pojavu, koja može biti prisutna na rožnjači ili sočivu. Ova refrakciona anomalija (vezana za prelamanje svetlosti) najčešće se javlja kao posledica morfološki izmenjene rožnjače (prednjeg, najistaknutijeg, providnog dela oka), a ređe usled promena koje se dešavaju u sočivu oka. Astigmatizam je najčešće urođen, ali se može razviti i u toku života, razvojnim promenama prelomnih krivina oka. Nekada je ova mana rezultat oboljenja rožnjače i tada se obično radi o nepravilnom astigmatizmu.

HIGIJENA SOČIVA PACIJENTI koji zbog astigmatizma nose sočiva, morali bi posebnu pažnju da obrate na njihovu higijenu. Za čišćenje se koriste specijalni rastvori. Trebalo bi upotrebljavati one koji sadrže aktivnu materiju za uklanjanje nečistoće, sredstvo za dezinfekciju i razaranje naslaga, kao i sredstvo za izotonizaciju i puferovanje.

Kao posledica naslednog oboljenja rožnjače javlja se ekstremni kornealni astigmatizam – keratokonus. Ovu bolest karakteriše lokalizovano istanjenje i slabljenje dela rožnjače, koja se postepeno ispupčava i dovodi do iregularnog astigmatizma. Bolest se najčešće javlja u adolescenciji, na početku ne daje simptome, ali kako napreduje, smanjuje se oštrina vida. U ranim stadijumima, pacijenti najčešće primete naglo javljanje ili povećanje dioptrije, pre svega minus cilindar (to jest astigmatizam). Zbog nepravilnosti rožnjače, često ovu pojavu nije moguće korigovati naočarima.

Astigmatizam je naročito važno ustanoviti u ranom dečjem uzrastu, upozorava dr Misailović. Jer, ako se na vreme ne dijagnostikuje i koriguje, može da uzrokuje slabovidost oka – funkcionalno smanjenu sposobnost koju je u odraslom životnom dobu nemoguće rehabilitovati.

Kako navodi sagovornica „Novosti“, manji, fiziološki astigmatizam koji ne pravi velike smetnje u vidu, obično ne mora da se koriguje. Za one čiji astigmatizam mora da se ispravlja, postoji nekoliko rešenja. Najčešće je to nošenje naočara koje imaju cilindrična stakla. U korekciji se koriste i kontaktna sočiva (gas propusna kontaktna sočiva ili specijalna meka torična kontaktna sočiva).