Razvojni put tradicionalne medicine
U razvijenim zemljama, tokom milenijumske tranzicije, alternativna medicina je poprimila kvalitete posebnog entiteta, sa sopstvenim institucijama, priznatim od strane građana, vlasti i javnosti uopšte.
Do ovog javnog, političkog i ekonomskog uvažavanje alternativne medicine došlo je iz više razloga.
Na opštem planu, u pitanju je bila tranzicija iz industrijskog u postindustrijsko društvo. Što se tiče zdravlja, u okviru ove tranzicije došlo je do paradoksa – do razvoja zdravog a u isto vreme sve bolesnijeg društva, odnosno društva čiji su pripadnici sa jedne strane bili gotovo opsesivno obuzeti zdravljem i radnom sposobonošću, dok je sa druge strane bilo sve više hronično bolesnih. Ovaj je paradoks doprineo širenju uvida da spektakulrano spasavanje putem visoke tehnologije nije dovoljno, uz paralelno širenje nezadovoljstva zbog mehaničkog i bezličnog pristupa moderne medicine.
Pored toga, sve veći razvoj industrije usluga omogućio je onima na povoljnim pozicijama da izgrade uspešne karijere i razviju stilove života koji su omogućavali veće obraćanje pažnje na zdravlje. Tako se i razvila jedna specifična populaciona grupa. To su pre svega bili ljudi okrenuti promeni svoga životnog stila, sa visokim obrazovanjem, srednjih godina, višeg socijalno ekonomskog statusa, zainteresovani za pitanja ekologije i za holistički pogled na svet. Oni su bili prvi pravi korisnici alternativne medicine, privučeni njenim potencijalima za unapređenje zdravlja i njenim neinvazivnim terapijama.
U drugoj širokoj grupi zainteresovanih korisnika alternativne medicine bili su oni koji su tragali za nekim drugačijim pristupom lečenja. Tu su najpre bili ljudi sa dugoročnim hroničnim bolestima. Zatim oni koji su imali averziju prema zvaničnoj medicini zbog njene izrazite invazivnosti i rizičnih tretmana. A onda i oni koji su imali neodređene tegobe, povezane sa stresom, usled problema svakodnevnog života i socijalnih kriza, za koje moderna medicina takođe nije imala adekvatan odgovor.
Broj korisnika alternativne medicine je naročito počeo da se uvećava kada se raščulo kako su alternativne terapije dovele do poboljšanja tamo gde zvanična medicina nije imala uspeha.
Interesovanje za alternativnu medicinu se, zatim, još više razvilo i usled ponašanja alternativnih terapeuta. Naime, pacijenti su bili zadovoljni time što je njihov odnos sa alternativnim terapeutima bio zasnovan na otvorenom, holističkom i partnerskom pristupu, za razliku od odnosa sa terapeutima zvanične medicine gde su dominirale teškoće u komunikaciji i nedovoljna zainteresovanost za pacijenta.
Daljem porastu interesovanja za alternativnu medicinu doprineo je i konzumerizam. Ljudi su, jednostavno, potrošačku naviku da biraju robu raspoloživu na tržištu i da menjaju proizvode i proizvođače počeli da primenjuju i prilikom zadovoljavanja svojih zdravstvenih potreba.
Iz nekoliko razloga, takođe, alternativnu medicinu su sve više prihvatali i lekari, kao i drugi poslenici zvanične medicine. Najpre, njihovi su pacijenti želeli alternativne tretmane. Važan razlog za prihvatanje alternativnih terapija, uz to, bilo je i nezadovoljstvo biomedicinskim modelom kao i oficijelnim zdravstvenim sistemom. Neki zdravstveni poslenici su opet, pošto se stanje njihovih pacijenata nije popravljalo oficijelnim metodima, tragali za nekim drugim rešenjima. Neki su bili zainteresovani za dodatno obrazovanje, a neki i za ekonomske potencijale alternativne medicine i potencijalno lukrativno tržište.
Naravno, u vremenima kada je zbog visokih troškova počelo čak da se razmislja i o racionisanju zdravstvene zaštite, još jedan razlog za povećano korišćenje alternativnih terapija bila je i njihova delotvornost uz niske operativne troškove. Najpoznatije istraživanje kojim je pokazano da se primenom alternativnih terapija mogu uštedeti značajna sredstva bila je Glastonbury studija. Ova studija je trajala tri godine (1994-1997), a njome je bilo uključeno 600 pacijenata (17% od ukupne populacije) od kojih je 71 % imao dugoročna hronična oboljenja. Svi su oni, po obraćanju svome lekaru, bivali upućivani u posebno uspostavljenu službu alternativne medicine. Praćenjem ovih pacijenata ustanovljeno je da znatno manje koriste druge zdravstvene usluge u vezi tegoba zbog kojih su se obratili lekaru. Naročito je bilo došlo do značajnih smanjenja korišćenja zdravstvenih usluga u grupi ranijih najvećih korisnika. Posete lekaru opšte medicine pale su na jednu trećinu. Još izrazitije je bilo smanjenje broja recepata, takođe u grupi najizrazitijih korisnika. Do sličnih smanjenja došlo je i kod uputa na specijalistićke preglede, uputa na laboratorijske analize, kao i u slučaju upućivanja na druge vidove zdravstvene zaštite u vezi sa relevantnim problemom. Uz to, prema iskazima pacijenata u 85% slučajeva je došlo do značajnog ili delimičnog poboljšanja zdravstvenog stanja. Sami alternativni terapeuti, pak, izvestili su da je kod 11% pacijenata došlo do znatnog poboljšanja ili do izlečenja, dok se kod 57% stanje poboljšalo. Do sličnih rezultata se, inače, došlo i pri korišćenju alternativne medicine u slučaju posebno naznačenih entiteta, kao što su kardiovaskularne bolesti, bol u leđima, bol raznog porekla, reumatoidnog artrita…
Utemeljivanju i širenju alternativne medicine doprineo je i njen institucionalni razvoj, odnosno uvodenje institucija paralelnih sa institucijama zvanicne medicine.
Osnovani su, tako, međunarodni naučni časopisi posvećeni alternativnoj medicini,
kao i nacionalni centri poput «Foundation for Integrated medicine» u Velikoj Britaniji i «National Center for Alternative Medicine» u SAD. U Nemačkoj zatim, Komisija E, inače zvanična vladina agencija rutinski obaveštava sve lekare o ishodima istraživanja koja se odnose na biljne preparate. U Kohrenovu biblioteku medicine zasnovane na dokazima, dalje, ulazi preko 4000 kliničkih eksperimenata o delotvornosti alternativnih terapija. Medicinski fakulteti uvode predmete posvećene alternativnim terapijama, a utvrđuje se i da su tužbe protiv alternativnih terapeuta daleko ređe i sa daleko manjim oštećenjima nego što je to slučaj kod tužbi zbog kojih se sudi terapeutima zvanične medicine.
Naravno, alternativna medicina nikada ne bi bila u toliko poznata i prihvaćena bez World Wide Web-a. Naime, gotovo svaka specifična informacija koja je dostupna na internetu rutinski uključuje i ponude alternativne medicine a pojedini alternativni sajtovi kao «Ask Dr. Weil» imaju preko 90.000 poseta dnevno.