Nema čoveka na svetu da se bar jednom u životu nije osetio nervozno, napeto i zato uzeo besedin… Svađa na poslu, konflikt sa voljenom osobom, opterećenost poslom, brz način života kod svakog od nas će bar jednom u životu dovesti do pojavljivanja ovog skupa simptoma poznatih pod jednim imenom kao anksioznost.
Anksioznost kod nekih prođe brzo. Na primer, posvađali ste se sa nekim. U trenutku se osetite nervoznim, uznemirenim, ljutim, ali nakon izvesnog vremena se smirite i taj neprijatni osećaj prođe. Zamislite da postoje osobe koje se uglavnom osećaju tako, bez nekog povoda i bez nekog konkretnog razloga. Za takve osobe se kaže da pate od anksioznosti.
Treba dakle razgraničiti pojam anksiozno stanje, koje može da nastane trenutno, sa nekim razlogom i prođe nakon izvesnog vremena, kad prođe dejstvo faktora koji su izazvali takvo stanje, i anksioznost kao bolest, koja predstavlja stalnu napetost, nervozu, osećaj da će se dogoditi nešto loše, a sve to bez nekog konkretnog i realnog razloga. U takvim slučajevima, osoba zahteva kontinuiranu medicinsku terapiju a ta terapija se bazira na primeni lekova koji pripadaju klasi anksiolitika.
Anksiolotici su lekovi koji pomažu u lečenju anksioznog stanja, otklanjaju osećaj napetosti, nervozu i uznemirenost koja prati osobe koje boluju od anksioznosti. Danas, može se reći da su to među najprodavnijim ako ne i najprodavaniji i najčešće korišćeni lekovi. U ovoj grupi spadaju fenobarbiturati čiju su upotrebu uveliko istisnuli znatno bezbednij a ništa manje uspešni lekovi iz grupe benzodiazepina.
U grupi benzodiazepina spadaju lekovi kao što su diazepam, lorazepam, bromazepam, nirazepam, bromazepam… Glavne indikacije ovih lekova su lečenje anksioznosti i anksioznih stanja, lečenje nesanice, prekid epilepičkih napada, jer imaju i miorelaksantno dejstvo, tj. dovode do opuštanja mišića, a poznato je da su mišići tokom epileptičkog napada jako zgrčeni.
Jedan od najbezbednjih i najčešće korišćenih lekova iz grupe benzodiazepina je lek diazepam, koji se prodaje pod zaštićenim imenom Bensedin. Bensedin je dobar anksiolitik, miorelaksans, hipnotik i sedativ. Dakle, pomaže u lečenju nervoze, napetosti a može se koristiti kao intravenska injekcija za prekid epileptičkog napada. Bensedin se prodaje kao tablete u dozama od 2 mg, 3 mg, 5 mg …
Dobre osobine Bensedina su to da je jeftin lek, lako se nalazi. Da je efikasan u svojim indikacijama i da teško dovodi do teške depresije cenralnog nervnog sistema. To znači da koliko god leka uneli male su šanse da može doći do depresivnog dejstva CNS-a sa prestankom disanja, rada srca i do posledičnog smrtnog ishoda.
Jedna od najčešćih loših osobina ovog leka je stvaranje jake psihičke i lakše fizičke zavisnosti. Pacijenst se skoro odmah počinje na neki način navikavati na ovaj lek i po iznenadnom prestanku uzimanja leka mogu se javiti simptomi apstinencijalnog sindroma, a to su pojačana uzmenirenost, tremor, odnosno drhtanje, nervoza, bolovi u stomaku, slabljenje koncentracije, nesanica… Doze za stvaranje zavisnosti od Bensedina su više od 7 mg dnevno, tokom dužeg vremenskog perioda, negde oko 3-4 meseca. A vreme tokom kojeg Bensedin deluje na naš organizam je 4-8 sati, kao i većina lekova iz grupe benzodiazepina.
Ipak, kako kod gledali na ovaj lek, ne može se osporiti njegova efikasnost u lečenju anksioznih poremećaja i ne može se zanemariti činjenica da je bezbedniji u odnosu na većinu lekova koji se koriste u istoj indikaciji.
Šta je bensedin?
Benzodiazepini su klasa lekova koji mogu da leče niz stanja. Lekari ih često propisuju za lečenje anksioznosti, napadaja i nesanice.
Kratkoročna upotreba ovih lekova je obično bezbedna i efikasna, ali dugotrajna upotreba može dovesti do tolerancije, zavisnosti i drugih neželjenih efekata.
Postoje različite vrste benzodiazepina i imaju različitu upotrebu. Oni su:
- alprazolam ( ksanaks )
- klonazepam (Klonopin)
- diazepam (valijum)
- lorazepam ( Ativan )
- midazolam (stihovano)
Uzimanje previše benzodiazepina može biti opasno, a mešanje sa alkoholom ili drugim supstancama može biti fatalno.
Ovaj članak razmatra kako benzodiazepini funkcionišu, njihovu upotrebu i povezane neželjene efekte i rizike.
Za šta se koristi bensedin?
Benzodiazepini menjaju aktivnost neurona koji izazivaju reakcije na stres i anksioznost. Uprava za hranu i lekove (FDA) odobrili su ih za lečenje:
- nesanica
- generalizovanog anksioznog poremećaja
- socijalne fobije
- poremećaji napada, kao što je epilepsija
- panični poremećaj
Vrsta benzodiazepina će odrediti potencijalnu upotrebu. Lekari takođe mogu propisati ove lekove van etikete za razna druga stanja i probleme, uključujući:
- drugi poremećaji spavanja
- tikove
- bipolarni poremećaj
- za lečenje alkoholizma
Takođe ih mogu koristiti u pripremi za neke medicinske procedure.
Kako deluje bensedin?
Benzodiazepini deluju pojačavanjem efekta neurotransmitera poznatog kao gama-aminobuterna kiselina ili GABA.
Neurotransmiteri su hemikalije koje prenose poruke između moždanih ćelija. Ove poruke mogu imati ili stimulativni ili umirujući efekat. GABA je neurotransmiter koji šalje umirujuće poruke telu.
Kada se osoba oseća anksiozno, dolazi do preterane stimulacije u mozgu. Kada ljudi uzimaju benzodiazepine, mozak će slati poruke da se suprotstavi ovoj preteranoj stimulaciji. Ova aktivnost može smanjiti simptome anksioznosti.
Koji su neželjeni efekti uzimanja bensedina?
Neželjeni efekti upotrebe benzodiazepina mogu uključivati :
- pospanost
- zbunjenost
- vrtoglavica
- poremećena koordinacija, povećavajući rizik od padova i nezgoda
- depresija
- povećana anksioznost
Više ozbiljnih efekata uključuju:
- problemi sa pamćenjem
- promene ponašanja — na primer, povećano preuzimanje rizika
- delirijum, posebno kod starijih ljudi
- rizik od zavisnosti, posebno kod dugotrajne upotrebe
- moguće povećani rizik za razvoj demencije, iako naučnici nisu sigurni u to
Prilikom prestanka uzimanja benzodiazepina može se javiti širok spektar simptoma ustezanja. To uključuje:
- anksioznost i panika
- uznemirenost i nemir
- podrhtavanje
- vrtoglavica
- umor
- problemi sa spavanjem
- kratkog daha
- znojenje
- ispiranje
- podrhtavanje
- grčevi u mišićima
- napadi
- halucinacije
- gastrointestinalni problemi
- osećanja nestvarnosti
- glavobolje i bolove u mišićima
Stručnjaci ne preporučuju upotrebu benzodiazepina duže od 2 nedelje .
Osoba koja ih koristi za 3–4 nedelje zatim iznenada prestane, verovatno će doći do simptoma povlačenja. Ljudi koji ih dugoročno koriste možda će morati da prekinu sa upotrebom ali tokom perioda od 3–12 meseci potrebno je da budu praćeni od strane lekara.
Neophodno je poštovati uputstva lekara za prestanak upotrebe ovih lekova. Polako zaustavljanje uz stručnu pomoć može sprečiti neželjene efekte.
Šta se dešava ako se uzme velika količina bensedina?
Predoziranje benzodiazepinima može dovesti do :
- ekstremna sedacija ili pospanost
- veoma niska brzina disanja
- zbunjenost i teškoće u razmišljanju
- nerazgovetan govor
- gubitak kontrole mišića
- u komu
Može biti fatalno ako osoba:
- koristi lekove sa alkoholom ili opioidima
- je stariji i uzima previše leka
- uzimaju druge lekove, a efekti se nagomilavaju u njihovom telu
Svako ko pokaže znake predoziranja ili neželjene reakcije nakon uzimanja benzodiazepina biće potrebna hitna medicinska pomoć.
Šta se dešava ukoliko mešam lekove sa bensedinom?
Pre početka lečenja benzodiazepinima, osoba mora obavestiti svog lekara o svakom drugom leku koji koristi.
Neki lekovi mogu intenzivirati efekte benzodiazepina, dok ih drugi mogu učiniti manje efikasnim.
Neophodno je ne koristiti benzodiazepine sa opioidima ili alkoholom, jer to može dovesti do efekata opasnih po život.
Ljudi takođe ne bi trebalo da ih kombinuju sa upotrebom kanabisa .
Zloupotreba leka besedina
Zloupotreba benzodiazepina je a razlog za zabrinutost. Neki ljudi koriste ove lekove u rekreativne svrhe bez nadzora lekara, što može biti opasno.
Ljudi mogu da izbegnu probleme potencijalno opasne po život:
- korišćenje ovih lekova samo ako ih lekar prepiše
- govoreći lekaru o svim lekovima ili drugim supstancama, uključujući suplemente, koje uzimaju
- tačno pridržavajući se uputstava lekara
- izbegavanje upotrebe lekova duže nego što je lekar propisao
- pitajte lekara pre promene doze
- uzdržavanje od upotrebe zajedno sa alkoholom ili opioidima
- uzdržavanje od upotrebe tuđih droga
- čuvajući sve lekove van domašaja dece
- razmislite o tome da pitate doktora o alternativnim opcijama
Za sve nedoumice postavite pitanje našim lekarima ovde.
