ZA pacijentkinje u Srbiji koje se bore sa karcinomom jajnika, jedno od mogućih vidova lečenja mogla bi da bude i nova, biološka terapija, koja se odskora primenjuje u nekim razvijenim zemljama. Nju je, na poslednjem stručnom sastanku održanom nedavno u Liverpulu, preporučilo i Evropsko udruženje za ginekološku onkologiju. Konačnu odluku o uvođenju novih lekova i njihovoj primeni, međutim, treba da donese Republički fond za zdravstveno osiguranje.
Dok se čeka njihov paraf, stručnjaci smatraju da bi uvođenje bioloških lekova doprinelo boljem lečenju karcinoma jajnika, od kojeg svake godine u Srbiji oboli 800 žena, a umre njih 450. Lek je već registrovan u Srbiji, i ako se nađe na pozitivnoj listi, mogao bi ubrzo da se primeni kao dopuna za lečenje zloćudnog tumora na jajnicima. U suprotnom, Udruženje za onkološku ginekologiju i članovi konzilijuma za onkološke bolesti založiće se da primena ovih lekova bude odobrena pod određenim uslovima. Ovo, za „Novosti“, potvrđuje profesor dr Vladimir Pažin, šef hirurške i onkološke službe u GAK „Narodni front“ i predsednik Udruženja za ginekološku onkologiju Srbije:
– Ova terapija bi bila isplativa jer obezbeđuje u određenim slučajevima, dosta značajan vremenski period kvalitetnog života pacijentkinje. A novac koji bi se potrošio na nju samo je dodatak na, ionako skupo lečenje onkoloških pacijenata. Biološka terapija je, naime, veoma skupa, pa i mnogo razvijenije zemlje ne mogu da izdrže nekritično finansiranje ove terapije. Prema rečima dr Pažina, nekritična primena bila bi neizdrživa za bilo koji zdravstveni fond, a posebno naš, što je verovatno i razlog zbog kog se vaga uvođenje ove terapije.
Lek se prema indikacijama koristi u trećem i četvrtom stadijumu bolesti, kada ima i najveću korist i efikasnost. Njegova uloga je da spreči stvaranje novih krvnih sudova, čime se sprečava rast tumora. Vaskularizacija je naročito izražena kod tumora jajnika, gde je tumorski rast zavisan od prokrvljenosti. Novi lek ima i sporedne efekte kao i svi onkološki lekovi, pa zbog toga postoje i velika ograničenja u njegovoj primeni.
– Pacijentkinja koja prima biološku terapiju uz sve postojeće metode lečenja, ako je u odgovarajućem stadijumu bolesti i ako joj trenutno zdravstveno stanje dozvoljava primenu novog leka, dobiće duži period kvalitetnog života i odlaganje recidiva bolesti – objašnjava profesor Pažin.
PROF. DR JOSIF GLIGOROV: TUMOR NE RASTE VEĆI OD DVA MILIMETRA
O savremenoj terapiji karcinoma ovarijuma bilo je reči i na nedavno održanoj Kancerološkoj nedelji. Priznati svetski onkolog prof. dr Josif Gligorov, sa Medicinskog odeljenja onkologije Tenon bolnice u Parizu, na osnovu mnogobrojnih istraživanja iz domena ginekoloških kancera potvrdio je da nova, biološka terapija, koja se u svetu pokazala uspešnom i koja je uvedena kao redovan protokol lečenja, produžava život obolelima. Ciljani terapijski agensi kontrole rasta i razvoja krvnih sudova koji ishranjuju tumor, deluju na ćelije raka, regulišući i blokirajući njegov rast. To čine zahvaljujući inhibitorima (blokatorima) angiogeneze, odnosno onemogućavaju stvaranje novih krvnih sudova. Kao rezultat lečenja dolazi do smanjenja tumora zbog nemogućnosti ishrane potrebnom hranom i kiseonikom. Tumor, naime ne može da poraste više od jednog do dva milimetra ako ne razvije sopstvenu mrežu krvnih sudova, što se i postiže upravo novom terapijom. Biološka terapija nije jedini izbor u lečenju karcinoma jajnika, već jedan od dodatnih metoda u terapiji. Terapija, takođe, nije povezana sa nuspojavama karakterističnim za primenu hemioterapije (gubitak kose, mučnina i povraćanje, smanjenje broja belih krvnih zrnaca).