DUGOTRAJNE ili česte upale bešike ili mokraćnih kanala, a kod žena dodatno jajnika ili drugih ginekoloških organa, mogu da izazovu trajni bol u maloj karlici, takozvani hronični pelvični bol.

Mnogobrojni simptomi karakterišu ovaj nedovoljno jasan sindrom: tup bol u donjem stomaku i u perineumu, kod mušakaraca bol u testisima, učestalo mokrenje… Sve ovo može da uputi lekare i na druga stanja, urološka ili ginekološka. Zbog toga i nije do sad utvrđeno da li je reč o oboljenju ili simptomima koji su posledica nekih drugih bolesti. Jedno je, međutim, uočljivo – simptomi se češće vezuju za one koji se bave stresnim sedećim poslom (rad za računarom, kancelarijski posao, taksisti, profesionalni vozači), koji se nedovoljno bave fizičkom aktivnošću.

SPREČITE URINARNE INFEKCIJE Da bi se izbegle bolne neprijatnosti u donjem delu stomaka, treba se čuvati od urinarnih infekcija. Ako već do njih dođe, valja ih uspešno sanirati. Neophodno je svakodnevno piti najmanje dva do tri litra tečnosti, najbolje negazirane vode, biljnih čajeva i jogurta. Treba mokriti čim se javi potreba, jer duže uzdržavanje može da omogući razmnožavanje bakterija. Stručnjaci savetuju da je uvek bolje tuširanje nego kupanje (sedenje) u kadi, a da je najbolje izbegavati penušave uljane kupke i jake sapune. Ženama se savetuje da tokom ciklusa često menjaju higijenske uloške i izbegavaju korišćenje tampona.

Prema rečima dr Nebojše Jeremića, urologa u KBC „Zvezdara“, ovaj sindrom je veoma aktuelan u medicini poslednjih 10 godina, a počeo je da privlači pažnju lekara pre više od deceniju i po, kada im se sve više pacijenata u četvrtoj i petoj deceniji života obraćalo sa različitim simptomima u genitourinarnoj regiji:

– Takvi pacijenti su najčešće vođeni i lečeni od drugih bolesti, kao na primer, muškarci od hroničnog prostatitisa, pa su uzimali enormne količine raznih antibiotika bez poboljšanja stanja. Za ove simptome nema uvek jasnog uzroka, a samim tim ni jasne dijagnostike, pravilnosti oko nastajanja simptoma, niti definisanog terapijskog protokola.

Kod žena je ovo stanje pratilac ginekoloških i uroloških problema, a najčešće urinarnih infekcija. Pošto su simptomi raznoliki kod oba pola, pretpostavlja se da ima i više uzroka: urinarni, psihosocijalni, od prostate ili testisa, zapaljenski, neurološki i tenzioni. Od mogućih uzroka se pominje i disfunkcija psihosomatskih, neuroendokrinih i imunoloških faktora.

Posledice ovog neprijatnog stanja koje nekad traje i šest meseci, mogu da budu nedostatak libida, impotencija, gubitak samopouzdanja zbog nemogućnosti utvrđivanja jasne dijagnoze. U nekim situacijama, posebno kada ne može da se utvrdi organski uzrok, pacijentu se savetuje razgovor sa psihijatrom.

Lečenje podrazumeva terapiju lekovima (antibiotici, alfa-blokatori, fitoterapija ekstraktom polena, nesteroidnim antiinflamatornim lekovima, finasteridom, gabapentinoidima). Uključuje se masaža prostate i perineuma, terapijska ejakulacija, elektrostimulacija karličnog poda, fizikalna terapija i banjsko lečenje, a u težim slučajevima izvodi se operacija.