Uprkos višegodišnjim zabranama i sankcijama protiv duvana, broj ovisnika o nikotinu za 250 miliona je veći nego pre 30 godina.
Istraživači Instituta za pokazatelje i ocenu zdravlja Univerziteta u Vašingtonu navode da cigarete konzumira skoro milijardu ljudi. Najveću štetu po zdravlje cigarete nanose stanovništvu Grčke, Irske, Italije, Japana, Kine, Rusije, Švajcarske i Urugvaja. Stanovnici ovih zemalja češće od drugih umiru od bolesti pušenja.
Svakog dana u svetu tri od deset muškaraca i jedna od 20 žena počinju jutro cigaretom. Za nekog je to sredstvo za smanjivanje stresa, za nekoga oblik dijete, a za nekog jednostavno način života.
Pošto duvanska produkcija izaziva narkotičku zavisnost, ljudi vrlo brzo padaju u tu zamku i ne mogu da se oslobode – upozoravaju lekari. Po pravilu, tri do četiri osobe od stotinu može da ostavi pušenje. Dakle, radi se skoro o doživotnoj zavisnosti.
Nikotin ulazi u dubinske mehanizme ljudske svesti, njegovu psihu. Čovek čitav život ostaje bivši pušač sa rizikom od recidiva. Prema statistici, najviši procenat pušača je u Istočnom Timoru – 61 odsto. Na drugom mestu je Indonezija.
Vodeći uzrok pušenja je, smatraju mnogi naučnici, „socijalna programiranost svesti“ na potrošnju duvana, odnosno reklama skrivena u medijima. Drugi uzrok je dostupnost duvanskih proizvoda. Treća je – nikotin kao sastavni dio duvanskog dima, koji je narkotik.
Ipak, pozitivni pomaci postoje. U poslednjih 50 godina stanovništvo Zemlje je dostiglo sedam milijardi. U tom kontekstu uvećanje broja pušača ide mnogo sporijim tempom.