Rasprostranjeno je mišljenje da društveni mediji imaju negativan uticaj na mentalno blagostanje. Međutim, istraživači koji su sproveli novu dugoročnu studiju kažu da to možda nije slučaj.
Pretpostavljeni efekti društvenih medija na mlade ljude zvuče dovoljno drastično da bi bilo ko isključio svoj mobilni telefon.
Rasprostranjeno je mišljenje da društveni mediji imaju negativan uticaj na mentalno blagostanje. Međutim, istraživači koji su sproveli novu dugoročnu studiju kažu da to možda nije slučaj.
Pretpostavljeni efekti društvenih medija na mlade ljude zvuče dovoljno drastično da bi bilo ko isključio svoj mobilni telefon.
Neke studije su pokazale da mladi ljudi mogu razviti zavisnost od društvenih medija.
U međuvremenu, druge studije su ovo povezale sa lošim snom, lošim samopoštovanjem i potencijalno lošim mentalnim zdravljem .
Međutim, nova istraživanja su sada uklonila uverenje da korišćenje društvenih medija može dovesti do depresije .
Prethodne studije su ovu tvrdnju zasnovale na merenjima iz jedne tačke u vremenu, ali ova nova studija je imala dugoročan pristup.
„Morate pratiti iste ljude tokom vremena kako biste došli do zaključka da upotreba društvenih medija predviđa veće simptome depresije“, kaže vodeći autor studije Tailor Heffer, sa Univerziteta Brock u St. Catharine’s, Kanada.
„Koristeći dva velika uzdužna uzorka, mogli smo empirijski testirati tu pretpostavku.“
Pravi uticaj na mentalno zdravlje
Studija se fokusirala na dve odvojene grupe učesnika. Jedan je bio sastavljen od 594 adolescenata u šestom, sedmom ili osmom razredu u Ontariju, Kanada. Drugi je obuhvatio 1.132 studenata.
Tim je anketirao mlađu grupu jednom godišnje tokom 2 godine. Godišnje su anketirali starije studente ukupno 6 godina, počevši od prve godine studija.
Pitanja su bila usredsređena na to koliko vremena provode na društvenim medijima radnim danima i vikendom, kao i koliko su vremena proveli na aktivnostima kao što su gledanje televizije, vežbanje i domaći zadaci.
Oni su takođe posmatrali simptome depresije. Za studente dodiplomskih studija, oni su merili takve simptome koristeći skalu depresije Centra za epidemiološke studije. Koristili su sličnu, ali više prilagođenu starosti verziju za mlađe učesnike.
Zatim su istraživači analizirali podatke, razdvajajući ih na starost i pol. Nalazi – koji se sada pojavljuju u časopisu Clinical Psichological Science – otkrili su da upotreba društvenih medija kasnije nije dovela do depresivnih simptoma. Ovo je važilo za obe grupe učesnika.
Naučnici su takođe otkrili da kod adolescentkinja veći simptomi depresije predviđaju kasnije korišćenje društvenih medija. Heffer ističe da žene ovog doba „koje se osjećaju loše mogu se okrenuti društvenim medijima kako bi pokušale da se osjećaju bolje“.
Smanjenje straha od društvenih medija
Ovi nalazi ukazuju na to da preterana upotreba društvenih medija ne dovodi do depresije. Što je još važnije, to može ići na neki način u pravcu odvraćanja straha javnosti od uticaja tehnologije.
Kao što Heffer objašnjava, „Kada roditelji čitaju medijske naslove kao što je“ Depresija na Facebooku „, postoji inherentna pretpostavka da upotreba društvenih medija dovodi do depresije. Političari su nedavno raspravljali i o načinima rešavanja efekata upotrebe društvenih medija na mentalno zdravlje.“
Verovatno je da razlike u faktorima kao što su ličnost igraju ulogu u tome kako društveni mediji mogu da utiču na mentalno blagostanje. Na primer, neki mladi ljudi mogu da izaberu da koriste društvene medije negativno kao alat za poređenje, dok drugi jednostavno mogu da ga koriste da bi ostali u kontaktu sa prijateljima.
Sada će naučnici morati dalje da ispitaju motivacije poput ovih da bi pomogli vlastima, medicinskim stručnjacima i roditeljima da otkriju najbolji put naprijed.