Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Mičigenu obuhvatilo je 50 dobrovoljaca kako bi otkrilo ko je od njih skloniji reakciji na placebo lekove.
Kako bi ispitali kakve su ličnosti, naučnici su im dali testove vezane za nervozu, ekstrovertnost, otvorenost ka novim iskustvima i savesnost.
Oni su takođe primili dva oblika slanih rastvora u mišiće vilice: jedan za koji su im rekli da će izazvati bol i drugi analgetik izazvati nikakve reakcije organizma.
Povremeno su dobijali i prave lekove, a sve vreme meren im je nivo hormona stresa, kortizola.
Oni koji su osetili olakšanje bolova od lažnog analgetika nisu to samo rekli lekarima, nego je to odao i njihov mozak, pokazujući mehanizme suzbijanja bola. A kada su istraživači proverili koji subjekti su najjače reagovali na placebo, ispostavilo se da je reč o ljudima koji su altruistični i spremni da se nose sa stresnim situacijama.
Takođe, oni su direktni i iskreni u pristupu drugima.
U kliničkim ispitivanjima placebo je lažna terapija i pomaže da istraživači uporede dejstvo stvarnih lekova na različitim pacijentima.
Ako eksperimentalni lek deluje daleko bolje nego placebo, pretpostavlja se da je dobar.
Placebo efekat odnosi se na sposobnost ljudi da mislima utiču na fizički bol, infekciju i bolesti, ukoliko su ubeđeni da uzimaju nešto korisno po njihovo zdravlje.
Vera da će lek delovati podstiče njihov imuni sistem, smanjuje bol i ubrzava ozdravljenje.
Novo istraživanje objavljeno je u žurnalu Neuropsihofarmakologija.
Izvor: B92